Da li bismo mogli da živimo 194 godine? Naučnici otkrili šta bi moglo da postavi granicu

Ljudi bi u teoriji mogli da imaju srednji životni vek između 146 i 194 godine kada bi medicina jednog dana uspela da spreči ili kontroliše gotovo sve glavne procese zbog kojih telo stari. U takvom scenariju organi ne bi propadali sadašnjom brzinom, pa su naučnici pokušali da izračunaju koliko dugo bi telo moglo da funkcioniše kada bi jedno od glavnih preostalih ograničenja bile mutacije DNK.

Istraživanje Efimova i saradnika objavljeno je 2026. godine u časopisu „npj Aging“, a naučnici su napravili matematičke modele u kojima su hipotetički uklonili druge glavne uzroke starenja. Zatim su pratili šta bi se dešavalo kada bi somatske mutacije nastavile da se nagomilavaju u ćelijama tokom decenija. Većina tih promena je bezopasna, ali neke mogu da poremete rad ćelije ili dovedu do njenog odumiranja, pa bi se takva oštećenja vremenom gomilala čak i u organizmu koji je zaštićen od drugih procesa starenja.

Najveći problem u takvom produženom životu predstavljali bi mozak i srce. Neuroni i ćelije srčanog mišića veoma se slabo dele, pa telo oštećene ćelije ne može lako da zameni novim, za razliku od tkiva koja se bolje obnavljaju, poput jetre. Kada bi se tokom veoma dugog perioda nakupilo dovoljno oštećenih ćelija, rad ovih organa počeo bi da slabi. Upravo je na osnovu brzine tog nagomilavanja model pokazao da bi srednji životni vek mogao da bude između 146 i 194 godine.

U pojedinim verzijama proračuna maksimalni životni vek kretao se od oko 210 do čak 557 godina, mada su te brojke potpuno teorijske. Najstarija potvrđena osoba, Žan Kalman, živela je 122 godine, dok danas ne postoji terapija koja može da zaustavi sve ostale procese starenja. Studija pokazuje da bi, čak i kada bi medicina jednog dana uspela da telo mnogo duže održava zdravim, mutacije koje se neprekidno pojavljuju u našim ćelijama mogle na kraju da postave biološku granicu ljudskoj dugovečnosti.

Piše: Marko Spasojević