„Hvala vama što pišete o nama i o srpskim svetinjama.“ Ovim rečima naš čitalac Ljubiša Cvetković obratio se redakciji Srpskog Ugla, uz fotografije i predlog da pišemo o mestu koje za njega ima posebnu vrednost. U središtu njegove poruke je Zebrnjak, spomen-kosturnica kod Kumanova, ali i briga da srpska istorija, vera i žrtve predaka ostanu deo živog pamćenja.
Među poslatim fotografijama izdvaja se ona na kojoj Ljubiša, sa kosom u rukama, kosi travu na prostoru oko spomenika. Taj prizor govori o ličnom odnosu prema nasleđu. Poštovanje se ovde vidi u trudu, u vremenu odvojenom za brigu oko spomenika i u želji da prostor oko njega bude dostojan onih kojima je posvećen.
U materijalu koji nam je dostavio, Ljubiša je predstavljen kao diplomirani turizmolog i turistički vodič. Ovoga puta redakciji se javio kao čitalac koji želi da se glas o Srbima i njihovim svetinjama čuje dalje. Zahvalnost za naše tekstove pratila je molba: da pažnju posvetimo i Zebrnjaku, mestu na kojem se susreću porodično, narodno i istorijsko sećanje.
Spomen-kosturnica podignuta je u čast srpskih vojnika stradalih u Kumanovskoj bici, vođenoj 23. i 24. oktobra 1912. godine. Spomenik je osvećen 1937. godine, a projektovao ga je arhitekta Momir Korunović. U njemu su položene kosti poginulih ratnika, zbog čega ovo mesto ima naročit značaj za potomke i poštovaoce njihovog žrtvovanja.
Brošura podseća i na rušenje spomenika 1942. godine. Sačuvani deo građevine i danas nosi težinu tog stradanja. Zato je svaka briga o ovom prostoru ujedno podsećanje da odnos prema prošlosti zavisi i od onoga što smo spremni da učinimo u sadašnjosti.
Ljubišin predlog prihvatamo kao poziv da o takvim mestima govorimo pažljivo i sa poštovanjem. Iza istorijskih datuma stoje ljudski životi, a iza očuvanog sećanja često ljudi čiji svakodnevni trud ne dospeva na naslovne strane.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Hvala našem čitaocu na poverenju i na tome što nas je podsetio na Zebrnjak. Njegova poruka obavezuje Srpski Ugao da nastavi da otvara prostor za priče o srpskom narodu, pravoslavlju i ljudima koji čuvaju nasleđe. Dok ima onih koji pamte i brinu, ova mesta imaju kome da govore.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
