Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice „Državna“ zauzima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji i neraskidivo je povezana sa sudbinom ruskog naroda i carske porodice Romanov. Ikona je pronađena 1917. godine u selu Kolomensko, upravo na dan kada je sa prestola svrgnut car Nikolaj II. Verni narod je ovaj događaj doživeo kao duhovni znak da je, u trenutku kada je zemlja ostala bez zemaljskog vladara, sama Presveta Bogorodica uzela pod svoju zaštitu ruske države.
Priča o pronalaženju ikone vezuje se za pobožnu seljanku Evdokiju Andrijanovu. Ona je u snu čula glas koji joj je rekao da u Kolomenskom postoji velika tamna ikona koju treba pronaći i očistiti. Kada je došla u Vaznesensku crkvu u tom selu, odmah je prepoznala mesto koje je videla u snu. Posle potrage po hramu, u podrumu među starim daskama i prašinom pronađena je velika i gotovo potpuno potamnela ikona. Kada su je očistili, ukazao se veličanstveni lik Presvete Bogorodice koja sedi na prestolu kao carica, sa krunom na glavi, žezlom u ruci i znakovima vlasti, dok na njenim kolenima sedi Bogomladenac Hristos.
Upravo zbog tih znamenja carske vlasti ikona je dobila ime „Državna“. Vernici su verovali da Bogorodica kroz ovu ikonu pokazuje da ne napušta svoj narod u najtežim vremenima. Vest o njenom pronalaženju brzo se proširila širom Rusije i mnogi su dolazili u Kolomensko da se poklone svetinji i zatraže utehu i pomoć u teškim godinama posle revolucije.
Tokom komunističkih progona Crkve poštovanje ove ikone bilo je zabranjeno, a mnogi vernici koji su je čuvali ili joj se molili bili su progonjeni. Sama ikona je jedno vreme čuvana u državnom muzeju, ali je 1990. godine, po blagoslovu patrijarha Alekseja II, vraćena u hram Kazanske ikone.
Pogled portala redakcije Srpski Ugao
Na ikoni je Presveta Bogorodica prikazana kao Carica nebeska, u carskoj porfiri, sa krunom i žezlom, dok Bogomladenac Hristos blagosilja svet. Verni narod veruje da preko ove svete ikone Majka Božija pruža zaštitu, snagu i utehu.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
