Selo Donja Lokošnica kod Leskovca jedino je mesto u Srbiji gde uspeva posebna začinska paprika koju meštani bez velikih reči i marketinga, zovu nizača. To je ona ista, domaća od koje nastaju mlevena i „gruvana“, odnosno tucana paprika, sastojak koji u ovim krajevima, ne ide „uz“ jelo nego mu daje dušu.
Vredni domaćini iz više od trista kuća ovu autohtonu sortu gaje pod vedrim nebom u ljutoj i „slatkoj“ varijanti. Beru je sa prvim danima jeseni, nižu iglom i koncem, pa venci vise po dvorištima i zidovima, na šupama, kapijama i plotovima dvadeset, trideset dana, dok crvena boja ne postane temeljna, a miris dovoljno oštar da preseče jutarnju maglu. Posle te prirodne škole strpljenja, paprika „dozreva“ u skromnim sušarama na drva i melje se na sitnije i krupnije, ili ostaje u vezama, spremna za punjenje posnih paprika.
Prizor je takav da čoveku zastane dah nijanse crvene kao paleta na otvorenom nebu. Zato se i kaže „crveno selo“ Lokošnica je tada meta znatiželjnika, fotografa i prolaznika. Ovde su i deca naučena od malih nogu da od paprike može da se živi.
Nizača se u Donjoj Lokošnici gaji od vremena Otamanske okupacije. Seme je isto, prenošeno iz šake u šaku, sa kolena na koleno, kao amanet. Najstariji tvrde da je stiglo iz tih krajeva, a jedna legenda kaže – preko okeana, čak iz daleke Amerike. Šta god da je istina, seme je preživelo, a sa njim i ljudi koji znaju da sačuvaju ono što vredi.
Ima Lokošnica i svoju svečanost „Dane paprike“. Tada se meri veština. Uz veliku iglu i jak konac, najspretnije takmičarke za svega tri i po minuta nanižu više od sto paprika, ritam ruke, čvrsta drška, tačno oko i znanje koje se ne uči na kursevima, nego u kući od najraanijeg detinjstva. Pobeđuje onaj ko je najtiši, a najbrži.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Ovo je crveno zlato Južne Srbije, ukus koji pamti ručni rad i žegu u polju. Lokošnica čuva svoj brend, a od proizvođača se ne čuju veliki zahtevi, već jednostavno dobra godina i poštena cena. Sve ostalo je stvar tradicije, kuće ukrašene vencima, dvorišta u crvenoj boji i miris paprike koji potvrđuje da je selo ostalo upisano na mapi najprepoznatljivijih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji.
Piše: Nina Stojanović
