Evropska unija je u drugom tromesečju 2026. za uvoz nafte izdvajala 55,8 odsto više novca nego tokom prosečnog meseca prošle godine, iako je količina povećana za svega 1,2 odsto. Novi podaci evropske statističke službe Evrostat pokazuju da se energetski račun Brisela uvećava mnogo brže od stvarnih potreba za energentima.
Članice EU mesečno su uvozile oko 36,7 miliona tona nafte. Gotovo nepromenjena količina, uz dramatičan rast vrednosti uvoza, ukazuje da je glavni udar došao kroz višu prosečnu cenu sirovine, a ne kroz rast potrošnje. Takvo kretanje neposredno povećava troškove transporta i industrijske proizvodnje, a posredno podstiče inflatorne pritiske koje na kraju osećaju građani.
Sjedinjene Američke Države postale su najveći dobavljač nafte Evropskoj uniji sa udelom od 18,8 odsto. Slede Norveška sa 14,3 i Kazahstan sa 13,4 odsto. Promena dobavljača omogućila je Briselu da smanji oslonac na tradicionalne izvore, ali je istovremeno pokazala koliko je evropska privreda izložena cenama na svetskom tržištu i udaljenijim pravcima snabdevanja.
Sličan raskorak vidi se i kod drugih energenata. Vrednost uvoza tečnog prirodnog gasa porasla je 4,1 odsto, dok je količina smanjena 5,6 odsto. SAD obezbeđuju čak 63,2 odsto evropskog uvoza LNG-a, Rusija 17,3, a Alžir 8,1 odsto. Kod gasa koji stiže gasovodima, vrednost uvoza povećana je 18,5 odsto, a količina samo 3,4 odsto.
Podaci Evrostata ne pokazuju koliki deo poskupljenja neposredno potiče od sankcija Rusiji, tržišnih poremećaja ili skupljeg transporta. Oni, međutim, jasno otkrivaju cenu evropske energetske ranjivosti: gotovo iste količine energenata sada zahtevaju znatno više novca, što slabi konkurentnost industrije i ostavlja manje prostora za stabilizaciju cena.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
