Čačak je 25. oktobra 1918. godine dočekao slobodu posle gotovo tri godine austrougarske okupacije. Danas se navršava 108 godina od završetka vladavine tokom koje su, uz oduzimanje hrane, internacije i represalije, na udaru bili srpska knjiga i ćirilica.
U julu 1916. okupacione vlasti pretresale su čačanske knjižare tražeći ćirilične čitanke. Posle prvog neuspešnog pretresa, dva dana kasnije u knjižari Milivoja Žilovića zaplenjene su dve knjige. Ovaj događaj zabeležio je istoričar Bogdan Trifunović u studiji „Život pod okupacijom: čačanski okrug 1915–1918“, čije nalaze prenosi Tanjug.
Potiskivanje pisma bilo je deo šire politike razgrađivanja srpskog nacionalnog identiteta. Trifunović u naučnom časopisu „Balcanica“ navodi da su ćirilični javni natpisi zamenjivani latiničnim, a srpske knjige oduzimane iz knjižara i biblioteka, uključujući privatne zbirke. Učitelji i sveštenici smatrani su opasnošću za okupacionu vlast, pa su se našli među interniranima.
Ratnu svakodnevicu obeležavali su glad, bolesti i oskudica. Čačak je 1910. imao 5.671 stanovnika, a popis iz 1916. zabeležio je svega 4.156. U čitavom okrugu, koji je obuhvatao i Kraljevo, Guču, Ivanjicu, Ušće i Rašku, broj stanovnika u istom razdoblju smanjen je sa 138.911 na 114.783, prema podacima koje prenosi Tanjug.
Poslednji voz sa austrougarskom vojskom napustio je Čačak 25. oktobra 1918. Datum oslobođenja beleži i zvanični istorijat grada. Iako je okupaciona vlast godinama sprovodila razoružavanje, njen odlazak stanovnici grada i okolnih sela proslavili su pucnjavom. Sakrivene puške oglasile su se na kraju gotovo trogodišnje neslobode.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
