Brisel traži nove izvore prihoda za naredni sedmogodišnji budžet Evropske unije, a među predlozima su novi nameti na digitalne usluge, onlajn klađenje i kripto-imovinu. Procene Evropske komisije pokazuju da bi kombinacija tih mera mogla da donese oko 11 milijardi evra godišnje, dok Evropski parlament traži širi paket sopstvenih prihoda Unije.
Najviše novca očekivalo bi se od digitalnog nameta. Prema računici Komisije, porez na određene prihode velikih digitalnih kompanija mogao bi da donese nekoliko milijardi evra godišnje, a kao osnov za procene koriste se modeli koji već postoje u pojedinim državama članicama.
Dodatni prihodi razmatraju se i kroz oporezivanje onlajn klađenja i transakcija kripto-imovinom. Upravo je kod kriptovaluta procena najneizvesnija zbog velikih oscilacija tržišta i različitih nacionalnih poreskih režima.
Predlozi već nailaze na rezervu dela članica EU. Pojedine države upozoravaju da bi evropski digitalni porez mogao da izazove nove trgovinske sporove sa Sjedinjenim Državama, pošto bi najveći teret mogao da padne na velike američke tehnološke kompanije.
Novi prihodi potrebni su Uniji zbog budžeta za period od 2028. do 2034. godine, rastućih zajedničkih rashoda i otplate dugova nastalih prethodnih godina. Konačan dogovor još nije postignut, a za ključne budžetske odluke biće potrebna saglasnost država članica.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
