Evropska komisija ubrzava izradu plana kojim bi delovi Evropske službe za spoljne poslove bili vraćeni pod neposrednu kontrolu izvršne vlasti EU. Reorganizaciju podstiču Francuska i Nemačka, nezadovoljne sporim i često neusaglašenim odgovorima Brisela na međunarodne krize, dok bi konačan predlog mogao da promeni odnose moći između predsednice Komisije Ursule fon der Lajen i šefice evropske diplomatije Kaje Kalas.
Prema pisanju „Fajnenšel tajmsa”, visoki zvaničnici generalnog sekretarijata Komisije, kao i njenih pravnih i budžetskih odeljenja, ispituju koje bi poslove diplomatske službe mogla da preuzmu postojeća odeljenja Komisije. Cilj je da se smanji preklapanje nadležnosti i bolje povežu diplomatija, trgovina, razvojna pomoć, digitalna regulativa i tehnološka politika.
Plan, kako navodi britanski list, ne predviđa potpuno ukidanje Evropske službe za spoljne poslove. Ona bi zadržala strateško planiranje, bezbednosnu politiku i upravljanje vojnim i mirovnim misijama, dok bi pojedini ekonomski, razvojni i administrativni poslovi prešli pod Komisiju. Time bi služba osnovana 2011. godine bila znatno sužena, iako danas predstavlja diplomatsku mrežu EU sa oko 5.000 zaposlenih i približno 150 delegacija širom sveta.
Pariz i Berlin traže da opcije za preuređenje budu pripremljene do kraja godine. Jedan od predloga predviđa da Kaja Kalas postane prvi izvršni potpredsednik Komisije i dobije nadležnost nad komesarima i odeljenjima koja vode trgovinu, razvoj i spoljne odnose. Druga mogućnost je prenošenje većeg dela diplomatije pod Komisiju, dok se kao treća razmatra jače povezivanje službe sa Evropskim savetom, odnosno državama članicama. Ove opcije potvrđuje i dokument u koji je imao uvid Rojters.
U osnovi spora nalazi se dugogodišnje rivalstvo evropskih institucija. Komisija raspolaže trgovinskim merama, razvojnom i humanitarnom pomoći i velikim budžetima, dok diplomatska služba često nema neposrednu kontrolu nad instrumentima potrebnim za sprovođenje spoljne politike. Francuski „Mond” ocenjuje da je takav sistem stvorio „veliku birokratsku mašinu” koja priprema strategije i saopštenja, ali bez pune moći da odluke pretvori u delovanje.
Kaja Kalas poručila je zaposlenima da pozdravlja raspravu i priznala da sistem može da funkcioniše bolje, uz manje dupliranja poslova. Istovremeno je upozorila da su uloge evropskih institucija određene ugovorima i da taj pravni okvir ostaje nepromenjen. Deo evropskih diplomata, međutim, smatra da problem nije samo u organizaciji službi, već u pravilu jednoglasnog odlučivanja, koje omogućava pojedinim članicama da blokiraju zajedničke spoljnopolitičke odluke.
Predlozi će biti razmatrani na sastancima ministara spoljnih poslova i lidera EU, dok bi pojedine promene mogle da budu povezane sa budžetom Unije za period od 2028. do 2034. godine. Za njihovo sprovođenje biće potrebna saglasnost svih država članica, zbog čega je izvesno da Brisel čeka nova institucionalna borba – ne samo oko načina vođenja evropske diplomatije već i oko toga ko će je zaista kontrolisati.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
