Mesecima je bilo neizvesnosno, hoće li Izrael stalni učesnik Evrovizije od 1973. biti izbačen zbog rata u Gazi i optužbi za „genocid“ koji nikada nije pravosnažno potvrđen? EBU je u četvrtak uveče u Ženevi konačno rekla „da“ – Izrael ide u Beč. Odmah nakon toga Irska, Španija, Slovenija i Holandija objavile su bojkot, dok Belgija i Portugal još uvek razmisljaju na koju će stranu. Bruka za takmičenje koje je godinama tvrdilo da „mora ostati van politike“.
Austrijski ORF i direktor Roland Vajsman slave odluku i najavljuju „rekordan broj učesnika“, iako je jasno da Beč 2026. neće biti muzički festival nego politička arena. Umesto da insistira na strogim pravilima i neutralnosti, Austrija je prihvatila ulogu domaćina koji mirno gleda kako se takmičenje cepa po ideološkim linijama. Sramota za zemlju koja se voli kititi titulom „neutralne“.
Zemlje bojkota drže lekcije o „humanosti u Gazi“ i „slobodi štampe“, a zaboravljaju da su iste te države ćutale kad je Rusija izbačena bez ikakvog suda ili kad je Ukrajini dozvoljeno da peva ratne poruke. Dvostruki aršini su očigledni, a selektivna moralnost još očiglednija. Izrael je godinama redovan i uspešan učesnik, a sada ga kažnjavaju jer se brani od terorizma – to nije principijelan stav, to je čista politika.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Dok se Evrovizija pretvara u još jedan zapadni ideološki ring u kojem se pravila pišu preko noći, Izrael ima pravo da se takmiči kao i svaka druga zemlja, a bojkot samo pokazuje koliko je „evropska solidarnost“ selektivna kada se sukobe interesi. Beč 2026. neće biti pesma Evrope, biće samo još jedan dokaz da muzika odavno više nije u prvom planu.
Piše: Stefan Stojanović
