Bogovinska pećina kod Boljevca jedna je od najdužih i najlepših pećina u Srbiji, sa istraženim kanalima dužim od šest kilometara. Nalazi se u ataru sela Bogovina, na jugoistočnom obodu Južnog Kučaja, svega 12 kilometara od Boljevca i nedaleko od planine Rtanj. Ova rečna pećina, koja je periodično aktivna, formirana je u mezozojskim krečnjacima i već decenijama privlači pažnju speleologa zbog bogatstva pećinskog nakita.
Uređeni deo, dug 540 metara, vodi posetioce kroz četiri raskošne dvorane – Rudarsku, Koncertnu, Dvoranu kiklopa i Hajdučku. U potonjoj se, prema legendi, 1807. godine krio hajduk Veljko sa ustanicima, uoči napada na kulu Osman-bega u Podgorcu. Impresivni stalagmit, visok oko 10 metara, simbolizuje čuvenog hajduka, a pored njega nalazi se i figura „Čučuk Stane“. Pećina je prepuna stalaktita, stalagmita i raznobojnih formacija koje joj daju bajkovit izgled.
Nekada najduža pećina u Srbiji, Bogovinska pećina zaštićena je kao spomenik prirode treće kategorije. Prva ozbiljnija istraživanja sproveli su S. Milojević i Dragutin Petrović još sredinom prošlog veka, dok je projekat turističkog uređenja izradio profesor Radenko Lazarević. Pećina je za javnost otvorena 2013. godine i od tada ju je posetilo više od 30.000 ljudi. U njenim dubljim delovima žive zaštićeni slepi miševi, endemski rakovi i retke pseudoškorpije.
Posebnu naučnu vrednost pećina je dobila 2020. godine, kada su u njoj pronađeni fosilni zubi izumrlog pleistocenskog nosoroga vrste Stephanorhinus hundsheimensis. Reč je o prvom dokumentovanom nalazu ove vrste na teritoriji Srbije.
Ovaj prirodni dragulj istočne Srbije nudi nezaboravan obilazak uz vodiča i predstavlja pravu podzemnu riznicu prirodnih lepota i istorije.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
