Bila je lepotica, špijun i tajna bez odgovora: Ko je zaista bila Vera Pešić?

Jedna od najzagonetnijih i najkontroverznijih žena srpske istorije Drugog svetskog rata bila je Vera Pešić – žena o kojoj se i danas govori, kao o fatalnoj lepotici, dvostrukom agentu i simbolu vremena u kome istina nije imala jedno lice.

Rođena 1919. godine u Sijarinskoj Banji, Vera je od mladosti odudarala od sredine. Lepa, obrazovana, ambiciozna i sklona riziku, brzo je shvatila da u ratnoj Jugoslaviji informacija vredi više od zlata. Krećući se između Niša, Beograda i okupatorskih krugova, stupila je u kontakt i sa Nemcima i sa četnicima Draže Mihailovića, ali i sa drugim obaveštajnim strukturama.

Istoričari se i danas spore – da li je radila za nemački Abver, da li je bila britanski agent, ili je sve radila isključivo za sebe. Poznato je da je održavala bliske odnose sa visokim nemačkim oficirima, ali i da je istovremeno dostavljala informacije suprotnoj strani. Jedna anegdota kaže da je, kada su je upozorili da „zna previše“, samo odgovorila: „U ovom ratu svi znaju previše – neki samo kraće žive.“

Kraj je bio neminovan. Uhvaćena je početkom 1944. godine i streljana bez suđenja. Imala je tek 25 godina. Njena smrt ostala je obavijena tajnom, kao i veći deo njenog života.

Dodatnu pažnju javnosti Vera Pešić dobila je ekranizacijom u seriji „Vera“ na Radio-televiziji Srbije. Zanimljivo je da su autori serije, oslanjajući se na šture arhivske podatke i svedočenja puna protivrečnosti, svesno ostavili prostor za nedorečenost – baš onako kako je i njen život ostao nedorečen. Glumici koja je tumačila Veru savetovano je da lik ne igra ni kao heroinu ni kao izdajnika, već kao ženu koja stalno hoda po ivici.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Vera Pešić je možda bila sve pomalo, ali pre svega žena koja je pokušala da opstane u vremenu u kome su pravila pisali drugi. Danas je lako lepiti etikete. Tada je bilo dovoljno biti mlada, pametna i na pogrešnom mestu.

Piše: Nina Stojanović