Visoko plaćeni Nemci sve češće govore „dosta“, ne žele više da finansiraju rastući socijalni aparat, birokratiju i kako tvrde, propale politike Berlina. Prema pisanju „Merkur.de“ od 26. maja 2026. godine, mnogi ljudi sa iznadprosečnim primanjima rade manje, odustaju od zapošljavanja, razmišljaju o emigraciji, ili se potpuno povlače iz sistema jer smatraju da se njihov trud više ne isplati.
Hoće li Nemačka ostati bez ljudi koji su decenijama punili budžet? Tri slučaja koje prenosi „Merkur“ oslikavaju zabrinjavajuću sliku: menadžer koji je potpuno prestao da radi za platu, mladi preduzetnik koji je otpustio radnike i više ne želi da ima veze sa državom, kao i advokat koji otvoreno poručuje da bi makar želeo „hvala“ za ogromne poreze koje plaća.
„Nisam lenj, samo više ne želim da finansiram sve ovo. To sam radio poslednjih 30 godina i dosta je“, citira list jednog sagovornika. Drugi dodaje: „Danas jednostavno ne želim više ništa da imam sa državom. Hoću mir. Ali mira nema.“ Kao glavne razloge navode rekordno visoke poreze i doprinose, često veće od 50%, ogromnu birokratiju, nedostatak priznanja i osećaj da njihov novac odlazi na socijalne programe, masovnu migraciju i „zelenu tranziciju“ koja dodatno opterećuje industriju.
Umesto da nagrađuje rad i uspeh, sistem, prema mišljenju kritičara, kažnjava one koji najviše doprinose, dok se istovremeno povećavaju zahtevi za novim porezima za „bogate“. U zemlji u kojoj se već prihod od nešto više od 100.000 evra bruto godišnje često tretira kao bogatstvo, sve više uspešnih građana bira tihi otpor: manje rada, manje ulaganja i manje zapošljavanja. Neki ozbiljno razmišljaju i o odlasku iz zemlje.
Ovo više nije samo lično nezadovoljstvo, već signal dublje krize nemačkog socijalnog modela. Dok se ekonomija suočava sa posledicama Energiewende, kineske konkurencije i rastuće birokratije, upravo oni koji su godinama nosili privredu sve češće gube motivaciju da ostanu deo sistema. Posledice po budžet, penzioni sistem i konkurentnost zemlje mogle bi biti ozbiljne.
Nemačka, nekada simbol evropske ekonomske snage, danas se suočava sa novom realnošću: mnogi visokokvalifikovani i ambiciozni građani više ne vide smisao u radu za državu za koju smatraju da ih ne ceni. Umesto reformi i rasterećenja privrede, Berlin nastavlja istim putem. Pitanje je samo koliko će još uspešnih Nemaca reći „ne“ dok se ceo model urušava.
Prema podacima poreskog sistema, nadprosečno plaćeni radnici sa bruto prihodom od oko 100.000 evra godišnje već sada efektivno predaju državi preko 50% zarade kroz porez na dohodak (do 45%), solidarni dodatak i socijalne doprinose. Analiza instituta ,,IW Koln“ pokazuje da su upravo ova domaćinstva najteže pogođena promenama za 2026. godinu, proširenjem granice doprinosa i višim troškovima energije što im donosi neto gubitak od više stotina evra godišnje, dok se istovremeno raspravlja o daljem podizanju poreza za „bogate“.
Mnogi od njih računaju i konkretne uštede od emigracije: prelaskom u Rumuniju ili Portugal mogli bi da sačuvaju i do 47.000 evra godišnje na porezima i doprinosima za isti nivo prihoda. Umesto 62.000 evra koliko plaćaju u Nemačkoj, u Rumuniji bi platili svega oko 15.000 evra što je dovoljan razlog da sve više uspešnih Nemaca ozbiljno razmatra potpuni odlazak, uprkos postojećoj „Wegzugsbesteuerung“ (porezu na odlazak) koji Berlin pojačava 2026. godine.
Ovakav tihi egzodus visokokvalifikovanih stručnjaka predstavlja direktnu pretnju za nemački budžet i penzioni sistem. Upravo nadprosečno plaćeni radnici, koji čine relativno mali deo stanovništva, generišu nesrazmerno veliki deo poreskih prihoda kojima se finansiraju socijalni programi i „zelena agenda“. Ako nastave da odustaju, Berlin će se suočiti sa rastućim deficitom, daljim pritiskom na preostale poreske obveznike i ubrzanom deindustrijalizacijom, dok političari i dalje odbijaju da sprovedu suštinske reforme koje bi vratile motivaciju onima koji stvarno pune državnu kasu.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
