Beč uvodi zaštitnu zonu oko stanice bečkog metroa ,,U6 Gumpendorfer Štrase“ i zabranu alkohola na ,,Westbahnhofu“, nadajući se da će time obuzdati korišćenje droga i alkohola u određenim delovima. Kako pita ,,heute.at“ u svom izveštaju, da li ove mere zaista rešavaju problem, ili samo pomeraju nevolju na drugu adresu?
Grad se godinama bori sa koncentracijama zavisnika koji pretvaraju javne prostore u otvorene scene haosa, a nove odluke dolaze kao reakcija na žalbe građana koji više ne smeju mirno da prođu pored stanica.
Bečlije, majke sa decom, stariji sugrađani, radnici koji svakodnevno koriste javni prevoz osećaju se zarobljenima u sopstvenom gradu, gde se površinske zabrane nameću umesto sistemskog pristupa.
Svakog dana na ,,Gumpendorfer Štrase“ i ,,Westbahnhofu“ scene su sve dramatičnije, igle na trotoaru, urlikanje pod uticajem droge, ljudi koji spavaju po klupama dok putnici žure na posao. Građani šalju snimke i žale se da više ne osećaju sigurnost ni na svojim omiljenim mestima.
Umesto da se suoče sa korenima, propalom politikom tolerancije prema zavisnicima i nedostatkom pravih rehabilitacionih centara, vlasti biraju lakši put, flastere u vidu zona i zabrana. To samo pomera problem za nekoliko ulica dalje, a ne rešava ga.
Komentari Bečlija na društvenim mrežama puni su frustracije: „Opet samo kozmetika“, pišu oni, tražeći više policije, strožije kazne i stvarnu pomoć za one koji žele da se izvuku iz ovisnosti.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Privremene flastere ne mogu da sakriju duboke pukotine u društvu koje je izgubilo kontrolu nad sopstvenim ulicama. Pravi lek zahteva hrabrost da se suoči sa uzrocima, a ne samo sa posledicama.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
