Поводом тридесетогодишњице трагичних догађаја у Сребреници, Скупштина града Беча усвојила је резолуцију којом се најављује подизање новог спомен-обележја, у циљу, како се наводи, „очувања културе сећања и борбе против етничке мржње и негирања злочина“.
Иницијатива је представљена као део настојања аустријске престонице да се јавно обележи 11. јул, датум који је Европски парламент прогласио за Дан сећања на Сребреницу. У Бечу живи бројна заједница пореклом са простора бивше Југославије, а резолуција је добила подршку већине партија у градској скупштини.
Међутим, посланици Слободарске партије Аустрије (FPÖ) изразили су резерве и затражили да се у процесу обележавања узме у обзир и „свеобухватан историјски контекст трагичних ратних дешавања 1990-их година“. Представници FPÖ истакли су да је неопходно обухватити све жртве, укључујући и српске цивиле страдале у Подрињу и другим деловима БиХ, те упозорили на опасност политизације сећања.
Српске организације у Аустрији поздравиле су идеју неговања културе сећања, али и упозориле на потребу да се спомен-обележја не користе као једнострани политички алати. „Историја на овим просторима је комплексна. Жртве су страдале на свим странама, и управо због тога је важно да се у духу помирења и истине негује објективно сећање“, наводи се у саопштењу једног српског удружења из Беча.
Подизање споменика у Бечу планирано је у наредним месецима, а његова локација и изглед биће накнадно утврђени у сарадњи са организацијама које се баве културом сећања. Овај чин симболички потврђује снажан став Аустрије против национализма и мржње, али истовремено покреће и важна питања о праведности, историјској објективности и праву свих жртава на достојно сећање.
Подизање оваквог споменика у срцу Беча изазива озбиљну забринутост и отвара питање одговорности према историјској истини. Чињеница је да у Сребреници није доказан геноцид у складу са строгим дефиницијама међународног права, већ је реч о могућем злочину у контексту сложеног грађанског рата. Форсирање једностраних тумачења, заснованих више на политичкој пропаганди него на утврђеним историјским чињеницама, представља не само ревизију истине већ и опасан покушај наметања колективне кривице. Срамно је да се таква резолуција усваја у Аустрији, која до данас није на достојан начин обележила своју улогу у истребљењу Јевреја током Другог светског рата. Управо би Аустрија, ако већ жели да покаже одговорност према жртвама, требало да крене од себе и свог злочиначког нацистичког наслеђа.
У исто време, овај потез долази у тренутку када се из више праваца интензивирају напади на суверенитет и државност Србије. Аустрија, која себе представља као неутралну државу, све чешће показује отворене тенденције мешања у унутрашње ствари наше земље. Истиче се деловање политичке партије НЕОС, али и наступи њиховог лидера и садашње министарке за европска питања Беате Мајнл-Рајзингер, која је отворено подржала групу студената у Србији са јасно политичком поруком, мешајући се у унутрашње процесе једне суверене државе. Имала је и иступе усмерене и против Републике Српске, чиме додатно нарушава принципе међународне неутралности и подстиче дестабилизацију односа у региону, а првенствено преставља ударац на српски народ у целини. Овакви ставови, у спрези са наметањем једностраног наратива о прошлости, рекреирање садашњице, представљају политички притиск на српски народ и институције.
Пише: Нина Стојановић/ Српски Угао
