Beč se ponovo našao u središtu rasprave o migrantskoj politici nakon što je austrijski portal „Exxpress” objavio da je iz gradskog budžeta izdvojeno 2,4 miliona evra za stambeni projekat namenjen izbeglicama, dok je među njegovim korisnicima zaposleno svega oko 15 odsto radno sposobnih. Podaci su obnovili pitanje da li gradska vlast novac poreskih obveznika raspoređuje pravedno u trenutku kada brojne Bečlije teško dolaze do pristupačnog stana.
Reč je o zgradi sa 110 stanova u Favoritenštrase 185, u desetom bečkom okrugu. Stanovi površine od 32 do 99 kvadratnih metara imaju kuhinje, klima-uređaje i balkone, terase ili bašte, a objekat je povezan na sistem daljinskog grejanja. Privatni vlasnik prvobitno je pokušao da stanove izda na tržištu, ali su nakon toga celu zgradu za potrebe projekta iznajmili Diakonija i gradski Fond za socijalni Beč.
Austrijski mediji navode da je projekat pokrenut u jesen 2024. godine i da je prvobitno bio ograničen na 18 meseci. U stanove su useljavane osobe sa priznatim pravom na azil i izbegličke porodice, uz obavezu da uče nemački jezik, traže posao i sarađuju u procesu integracije. Grad Beč je tada naglasio da stanovanje nije besplatno i da korisnici plaćaju smeštaj, ali javnosti nisu odmah predstavljeni svi podaci o ukupnim izdacima i rezultatima programa.
Najnovija objava „Exxpressa” tvrdi da je projekat poreske obveznike koštao 2,4 miliona evra, dok je posao pronašao tek približno svaki sedmi radno sposoban stanar. Te brojke za sada nisu dostupne u otvorenoj i detaljnoj bazi grada Beča, zbog čega ih treba navoditi kao tvrdnju austrijskog portala, a ne kao nezavisno potvrđen konačni bilans. Ipak, podatak o celokupnom javnom finansiranju dodatno je pojačao nezadovoljstvo građana koji godinama čekaju socijalni stan.
Polemika prati projekat od njegovog početka. Stanari Favoritena organizovali su protest, dok je bečki ogranak Slobodarske partije Austrije zahtevao da gradski sekretar za socijalna pitanja Peter Haker objavi ugovore, cenu zakupa i kriterijume izbora korisnika. Kritičari su tvrdili da se domaće stanovništvo, koje uredno plaća poreze i doprinose, oseća zapostavljeno kada vidi da se čitava novoizgrađena zgrada izdvaja za samo jednu kategoriju korisnika.
Spor zato prevazilazi pitanje jedne zgrade. Ako je osnovni cilj bio zapošljavanje i osamostaljivanje izbeglica, podatak o približno 15 odsto zaposlenih zahteva jasno objašnjenje gradskih vlasti- koliko je novca utrošeno, koliko je porodica postalo samostalno i da li je program produžen. Socijalna pomoć ima smisla samo ako vodi ka integraciji i preuzimanju odgovornosti, a ne ako se pretvara u trajnu privilegiju koju bez potpune kontrole finansiraju građani.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
