Letonija nastavlja intenzivno utvrđivanje granice sa Rusijom i Belorusijom, izdvajajući 303 miliona evra za izgradnju protivtenkovskih rovova, betonskih prepreka i dodatnih vojnih položaja. Dok vlasti u Rigi projekat predstavljaju kao neophodnu meru nacionalne bezbednosti, njegova cena i obim otvaraju pitanje da li se baltički region sve više pretvara u prostor trajne vojne konfrontacije, umesto političkog dijaloga i smanjivanja napetosti.
Prema podacima letonskog javnog servisa LSM, planirana je izgradnja ukupno 89 kilometara protivtenkovskih rovova, dok bi prvi deo od 27 kilometara trebalo da bude završen do proleća 2027. godine. Dosad su iskopana četiri kilometra rovova, a na približno pet kilometara postavljene su betonske prepreke poznate kao „zmajevi zubi”. Radovi se izvode i tokom zime, uz angažovanje vojske i inženjerijskih jedinica.
U pograničnim oblastima postavljaju se masivni betonski blokovi, teški oko tonu i po, raspoređeni u više redova. Rovovi su široki više od pet metara i duboki preko dva metra, sa ciljem da otežaju kretanje oklopnih vozila. Letonsko Ministarstvo odbrane navodi da će sistem obuhvatiti i skladišta vojne opreme, utvrđene položaje i pripremu pojedinih infrastrukturnih objekata za moguće odbrambene operacije.
Iako Riga insistira na odbrambenom karakteru projekta, ulaganje stotina miliona evra u novu vojnu infrastrukturu otvara i pitanje dugoročnih državnih prioriteta. Takva izdvajanja predstavljaju značajno budžetsko opterećenje, dok ostaje otvoreno koliko će planirane prepreke biti delotvorne u uslovima savremenog ratovanja, u kojem sve veću ulogu imaju dronovi, raketni sistemi i sredstva elektronskog ratovanja.
Projekat je deo Baltičke odbrambene linije, o čijem su uspostavljanju Letonija, Litvanija i Estonija postigle dogovor početkom 2024. godine. Baltičke države svoje odluke obrazlažu bezbednosnim rizicima povezanim sa Rusijom i ratom u Ukrajini. Ipak, širenje sistema vojnih prepreka pokazuje da se regionalna bezbednost sve više zasniva na fizičkom razdvajanju i jačanju vojnih kapaciteta, dok diplomatski odnosi ostaju ozbiljno narušeni.
Za Letoniju ostaje ključno pitanje da li će 303 miliona evra uloženih u rovove i betonske barijere dugoročno povećati bezbednost zemlje ili će postati još jedan simbol produbljivanja podela između Rusije i NATO-a. Izgradnja utvrđenja može biti deo odbrambene strategije, ali sama po sebi ne predstavlja odgovor na političke i bezbednosne sporove koji već godinama opterećuju evropski kontinent.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
