U martu 2002. godine, tadašnji predsednik Skupštine Vojvodine Nenad Čanak, u punom zamahu ideja o odvajanju severne srpske pokrajine od centralne Srbije i Kosova i Metohije, poluzvanično je poturio predlog da Autonomna pokrajina Vojvodina treba da dobije i svoju himnu – ni manje ni više nego na njegove stihove.
Podržali su ga, dok su još bili u tzv. vojvođanskoj koaliciji, njegovi saborci iz Reformista Vojvodine i Saveza vojvođanskih Mađara: Mile Isakov i sada pokojni Jožef Kasa, iz „milošte“ nazvani po skraćenicama njihovih prezimena K(asa)–I(sakov)–Č(anak) – KIČ koalicija.
Čankova pesma „Vojvodina“ i deo stihova „himne“ glasili su:
„Zastavu našu gaze, i oštricu sablje naše tupe, knjigu su našu u blato bacili, ali ustaće Šajkaški bataljon i staće na branik svoje otadžbine“, uz završni stih: „Živela slobodna Vojvodina“.
Pokušaj da ubede pokojnog kantautora Đorđa Balaševića da komponuje muziku na ove, za mnoge književne kritičare, kič stihove, i njegovo odbijanje, doprineli su da Čankova „himna“ ode u zaborav.
Međutim, posle usvajanja u Skupštini AP Vojvodine tzv. grba Vojvodine, odmah nazvanog „Kod Paje na jelen i lav pivo“ (Bačku predstavlja Sveti Pavle, Banat lav, a Srem jeleni), u Skupštini Vojvodine je podneta inicijativa da himna severne srpske pokrajine bude ista kao himna Evropske unije, odnosno „Oda radosti“, uz Šilerove stihove.
Ovaj predlog nije prošao, zahvaljujući, pre svega, tada razumnim ljudima iz većinske Demokratske stranke, kao ni Čankova namera da, kao najviši akt za AP Vojvodinu, bude donet „Osnovni zakon“ po ugledu na postfašističku Nemačku.
To je i danas ustav Nemačke, a tada je to trebalo da bude „protureno“ po principu da se „vlasi“, odnosno većinski srpski narod, ne dosete, i da se prethodni period građanskih ratova na teritoriji SFRJ bar u delu Srbije definiše kao fašizam srpskog naroda.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Nenad Čanak nastavlja sa pljuvačinama protiv države Srbije, srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve, a u poslednjem istupu je doslovce kazao:
„Svaki dan pomeramo granice gluposti. I nisu deca kriva. Nego smo mi idioti što smo to dozvolili. 2.000 bradatih mentola j*** celu državu. Ne znam ko je autor, ali mudro zbori.“
Piše: Siniša Kostić
