„Србија је за мене братска топлина“: Михалков са представом „12“ у Београду

Познати руски редитељ Никита Михалков, почасни грађанин Београда, овог викенда борави у Србији где са својим театром „Никита Михалков Радионица 12” изводи представу „12” на великој сцени Народног позоришта у Београду. Михалков је у овом комаду не само редитељ, већ и глумац и коаутор текста. „Србија је за мене осмех. Волим Србе и Србију, то ми је нешто топло, братско, драго…“ рекао је Михалков у разговору за „Политику“, истакавши своје искрене и дубоке емоције према српском народу и култури.

О представи „12“ – истина на сцени

Представа „12“, заснована на Михалковљевом филму из 2007. године инспирисаном делом „12 гневних људи“ Сиднија Ламета, премијерно је изведена 2021. на сцени Бољшог театра у Москви и од тада је доживела велики успех. Кроз драму дванаест поротника који одлучују о судбини осамнаестогодишњег чеченског младића осумњиченог за убиство свог руског усвојитеља, представа преиспитује вечне теме правде, саосећања и сукоба између закона и милости.

– Све док постоји истина у изражавању емоција, публика то препознаје, и зато смо ову представу донели у Београд. Истина је, заиста, потребна публици – рекао је Михалков, описујући дубок одјек представе код гледалаца. Комплексна техничка поставка представе захтевала је месеце припрема, а енергија коју ансамбл преноси на сцену очарава публику на начин који ретко оставља икога равнодушним.

„Уметност не зауставља рат, али га објашњава“

У разговору за „Политику“, Михалков се осврнуо и на улогу уметности у модерном свету, нагласивши да је њена највећа снага у објашњавању људских искустава и дубоких осећања, а не у политичкој моћи. – Уметност може више објаснити рат него га зауставити, али то је и даље огроман допринос, јер нас тера да разумемо једни друге – изјавио је редитељ, истичући своју љубав према руским класицима попут Достојевског и Чехова. Дела ових писаца, према његовим речима, и данас нас подсећају на вредности попут правде и саосећања.

Михалков је подвукао да руску уметност и карактер, али и словенски дух у целини, обликују три дубоке вредности: саосећање, правда и скромност. – Ако се придржавамо тих вредности, верујем да можемо доћи ближе идеалу о којем сви сањамо, – каже он, додајући да су га ове вредности водиле и као уметника и као човека.

Љубав према Србији и Београду

Упитан о својим емоцијама према Србији, Михалков је истакнуо да ова земља за њега представља топлину и братску блискост. Подсећајући се на тренутак када је његов филм „Сунчаница“ приказан у Београду, Михалков каже да му је Србија оставила неизбрисив траг. – Сећам се огромног билборда у центру града током премијере, све је било веома емотивно. За мене је велика радост да се поново вратим и поделим ово искуство са београдском публиком, – рекао је он.

Током разговора, Михалков је показао дубоко поштовање према историји и култури Србије, повезујући је са заједничким словенским наслеђем које се, по његовим речима, осећа у сваком српском осмеху.

Овације у Београду

У београдском Народном позоришту публика је топло прихватила Михалкова и његов ансамбл, а екипа техничара, која је месецима припремала овај догађај, помогла је да гостовање буде беспрекорно изведено. Михалков је захвалио свима који су учествовали у реализацији представе, истичући посебну захвалност техничком тиму позоришта који је био „неуморан у својој посвећености.“

Извођење представе „12“ у Београду не представља само културни догађај већ и симбол дубоких и историјских односа између Србије и Русије, које Михалков види као дубоко повезане културом, историјом и заједничким вредностима. Како је сам изјавио, „Србија је за мене осмех“, реченица која у најкраћем описује топлину и љубав коју овај руски редитељ гаји према српском народу.