Bečki Lueger-plac ponovo je dobio svoju kontroverznu statuu bivšeg gradonačelnika Karla Luegera, i to na iznenađujuće tih i brz način. Kako izveštava ,,Der Standard„, statua je u utorak ujutru, 26. maja, pod jakim policijskim obezbeđenjem vraćena na postolje nakon restauracije, bez prisustva gradskih zvaničnika i medija. Odluka je odmah izazvala nove polemike u Austriji, posebno među jevrejskim organizacijama i aktivistima koji godinama traže uklanjanje ovog spomenika.
Sporno je to što Karl Lueger nije samo nekadašnji gradonačelnik Beča, već i političar koji je krajem 19. i početkom 20. veka otvoreno koristio antisemitizam kao deo svoje političke strategije. Istoričari često navode da je upravo njegov način političkog delovanja bio jedan od uzora mladom Adolfu Hitleru tokom njegovog boravka u Beču. Zbog toga deo javnosti smatra da njegova statua predstavlja simbol mračnog političkog nasleđa, a ne običan istorijski spomenik.
Godinama se u Austriji vodi rasprava da li spomenik treba ukloniti, premestiti u muzej ili ostaviti uz jasnu kritičku poruku. Grad Beč se na kraju odlučio za kompromisno rešenje – statua je vraćena, ali blago nagnuta za 3,5 stepeni u okviru umetničkog projekta „Schieflage“ umetnika Klemensa Vihlidala. Ideja projekta bila je da se simbolično pokaže kako je Luegerovo nasleđe „iskrivljeno“ i moralno problematično.
Međutim, upravo ta odluka izazvala je oštre reakcije. Jevrejska studentska organizacija JÖH ocenila je da je reč o „kukavičkom rešenju“ i velikom porazu austrijske kulture sećanja. Kopredsednica organizacije Mili Li Rabinovici poručila je da se blago naginjanje statue gotovo i ne primećuje, dok očišćena bronzana figura i dalje dominira trgom kao spomenik čoveku čija je politika bila zasnovana na antisemitizmu.
Kako prenose austrijski mediji, projekat je koštao oko 776.000 evra, a sama statua prethodnih godina više puta je bila meta grafita i protesta. Tokom restauracije spomenik je ponovo oštećen, što je dodatno pojačalo tenzije i ubrzalo njegovo vraćanje pod jakim policijskim merama.
Grad Beč i institucija Kunst im öffentlichen Raum brane odluku tvrdnjom da je cilj bio očuvanje istorijskog spomenika uz kritički kontekst, a ne njegovo slavljenje. Kritičari, međutim, smatraju da je time izabrano kozmetičko rešenje koje nikoga suštinski ne zadovoljava i koje pokazuje koliko se Austrija i dalje teško suočava sa najmračnijim delovima svoje istorije.
Ovaj slučaj ponovo je otvorio širu evropsku raspravu o tome kako društva treba da se odnose prema spomenicima kontroverznih istorijskih ličnosti. Dok jedni smatraju da ih treba ukloniti kao simbol mržnje i diskriminacije, drugi upozoravaju da bi uklanjanje značilo i brisanje istorije. U Beču je za sada izabrana sredina – statua ostaje, ali sa simboličnim „iskrivljenjem“ koje bi trebalo da podseća na teret prošlosti koji Austrija još nije do kraja razrešila.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
