Poverenje zaposlenih Austrijanaca u sposobnost države da im obezbedi finansijski sigurnu starost vidljivo slabi. Prema istraživanju agencije „Unique Research“, koje prenosi bečki dnevnik „Die Presse“, 68 odsto ispitanika smatra da će im uz državnu biti potrebna i kompanijska penzija, dok samo 22 odsto veruje da će primanja iz obaveznog sistema biti dovoljna. Istraživanjem je obuhvaćeno 508 zaposlenih, a najveću zabrinutost pokazuju mlađe generacije.
Takav rezultat ne znači da je austrijski državni penzijski sistem pred slomom, ali pokazuje promenu očekivanja građana. Državna penzija i dalje predstavlja temelj socijalne sigurnosti, dok je kompanijska zamišljena kao njena dopuna, navodi austrijsko Ministarstvo za socijalna pitanja. Međutim, duži životni vek, starenje stanovništva i pritisak na javne finansije podstiču zaposlene da sve manje računaju samo na prvi stub.
Austrijska vlada zato priprema reformu kojom želi da ojača kompanijske penzije i proširi pristup takvom obliku štednje. Danas ga, prema podacima austrijske vlade, koristi približno četvrtina zaposlenih. Plan predviđa jednostavnije prebacivanje novca iz sistema otpremnina u penzijske fondove, objedinjavanje računa i smanjenje godišnjih naknada za upravljanje sa najviše 0,8 na 0,6 odsto.
Najviše pažnje privukla je procena da bi dosledno korišćenje kompanijske štednje tokom čitavog radnog veka moglo da donese do deset odsto veću neto penziju. Taj procenat, međutim, nije garantovani prinos, već projekcija zasnovana na dugoročnom ulaganju. Buduća primanja zavisiće od iznosa uplata, trajanja štednje, naknada, inflacije i kretanja na finansijskim tržištima, zbog čega dodatna penzija uz veću mogućnost zarade donosi i deo investicionog rizika.
Predloženi model zaposlenima ostavlja izbor: otpremninu će moći da podignu ili da je prenesu u poseban fond i pretvore u doživotni mesečni dodatak. Kada se novac prebaci u penzijski proizvod, njime se više neće moći slobodno raspolagati kao jednokratnom sumom prilikom odlaska u penziju, upozorava austrijski parlament. Upravo zato će fondovi morati jasno da obaveste građane o ograničenjima pre nego što donesu odluku.
Poseban problem predstavlja slaba obaveštenost-više od polovine ispitanika nije znalo da vlada priprema reformu kompanijskih penzija. To pokazuje da austrijske vlasti ne moraju samo da promene propise već i da objasne ko snosi rizik, koliko sistem košta i kakva prava zaposleni stiču. Reforma, čija se primena planira od 2027. godine, može da ojača drugi penzijski stub, ali osnovna poruka istraživanja ostaje neprijatna za državu – građani više ne veruju da će jedan izvor prihoda biti dovoljan za dostojanstvenu starost.
Piše: mr. Jasmina Dragutinović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
