Austrija je danas zemlja u kojoj porezi diktiraju svakodnevicu građana. Najnovija žrtva je avio-saobraćaj. Porez na avionske karte od 12 evra po putniku bio je kap koja je prelila čašu i naterala dve najveće niskotarifne kompanije „Wizz Air“ i „Ryanair“, da se povuku ili značajno smanje prisustvo na aerodromu Beč-Švehat. Posledica je jasna građani sve ređe putuju, jer kriza, rast cena i porezi na gotovo svaku stavku života čine i običan let nedostižnim luksuzom.
Nije to jedini apsurd. U Austriji se porez plaća gotovo na sve televizijski prijemnik, pse, baštenske šupe, pa čak i na kišnicu sakupljenu u privatnim rezervoarima. Građani su godinama trpeli rast cena i taksi, ali u trenutku kada im je i putovanje avionom postalo preskupo ogorčenje kipti. Zbog sve težeg standarda i visokih dažbina, prosečno domaćinstvo danas raspolaže sa sve manje slobodnog dohotka. Plate stagniraju, inflacija i porezi jedu budžete, a država se suočava sa rekordnim deficitom i upozorenjima ekonomista da se austrijska privreda našla u spirali iz koje će se teško izvući.
Austrijska vlada pravda nove namete ekološkim i fiskalnim razlozima, ali posledice se vide golim okom prazne avio-gateove, smanjen broj putnika i odlazak kompanija koje su deceniju činile Beč pristupačnim za putovanja. „Ryanair“ povlači tri aviona, a „Wizz Air“ zatvara celu bazu sa pet aviona, potezi koji jasno pokazuju da porez na sve i svakoga preti da uguši austrijance, koji već grcaju u dugovima.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Vladajuća koalicija ÖVP–SPÖ–NEOS uz podršku Zelenih pokušava da zakrpi budžetski deficit sve višim porezima, a standard građana sve više tone.
Za to vreme Er Srbija (Air Serbia) beleži istorijske rezultate, nacionalna avio-kompanija je u 2025. godini oborila sve rekorde po broju prevezenih putnika. Sa aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu poleće više letova nego ikada ranije, čime je prestonica postala jedno od najbrže rastućih avio-čvorišta u regionu.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
