U Austriji je u drugom tromesečju 2026. godine zabeležen najveći udeo zaposlenih sa nepunim radnim vremenom u poslednje dve decenije. Iako je ukupan broj zaposlenih ostao gotovo nepromenjen – oko 4,5 miliona – iza tog podatka krije se velika promena: broj radnika sa punim radnim vremenom opao je gotovo u istoj meri u kojoj je porastao broj zaposlenih sa skraćenom smenom.
Prema podacima Statističkog zavoda Austrije, u odnosu na isti period prošle godine broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom povećan je za 57.200, dok je broj onih koji rade puno radno vreme smanjen za 57.400. U skraćenom režimu sada radi približno 1,45 miliona ljudi, odnosno rekordnih 32,1 odsto svih zaposlenih.
„Trend rasta rada sa nepunim radnim vremenom nastavljen je posle privremenog pada tokom 2025. godine”, izjavila je Manuela Lenk, generalna direktorka Statističkog zavoda Austrije, prenosi bečki „Standard”. Kod žena je ovaj udeo dostigao 51,1 odsto, što znači da više od svake druge zaposlene Austrijanke ne radi puno radno vreme. Kod muškaraca je stopa znatno niža, ali je takođe porasla – na 14,8 odsto.
Dugoročni podaci pokazuju da broj zaposlenih raste, ali ne i ukupna količina rada. Austrijski javni servis ORF navodi da je zemlja od 2005. dobila oko 750.000 novih radnika, dok je ukupan broj odrađenih sati povećan za svega 2,1 odsto. Kao razlozi za širenje rada sa skraćenim vremenom navode se veće učešće žena na tržištu rada, roditeljsko pravo na nepuno radno vreme, nedovoljni kapaciteti za čuvanje dece, promene životnih navika i rast uslužnih delatnosti.
Austrijska privredna komora upozorava da ovakav model, pored veće fleksibilnosti, donosi i niže zarade, slabije mogućnosti napredovanja i manje penzije. Prema njenim podacima, 31 odsto zaposlenih radi kraće zbog nedostatka odgovarajuće brige o deci ili starijim članovima porodice, dok deo radnika procenjuje da im se prelazak na puno radno vreme finansijski ne isplati. U zemlji koja ubrzano stari i već oseća nedostatak stručne radne snage, rekordna stopa rada sa skraćenim vremenom postaje sve ozbiljnije ekonomsko i socijalno pitanje.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
