Austrija se suočava sa ozbiljnim padom osnovnih znanja stanovništva – samo u pokrajini Forarlberg oko 80.000 odraslih ima teškoće sa čitanjem, pisanjem ili računanjem. To praktično znači da svaki četvrti punoletni stanovnik ovog dela zemlje ne uspeva bez problema da razume ugovor, uputstvo za lek, službeno pismo ili jednostavniji matematički zadatak.
Podaci koje je objavio ORF Forarlberg pokazuju da se broj pogođenih za desetak godina gotovo udvostručio. Direktor Narodnog univerziteta u Gecisu Stefan Fišnaler upozorava da je reč o toliko velikoj grupi da gotovo svaki stanovnik u svom neposrednom okruženju poznaje nekoga ko ima slične poteškoće.
„To ne znači da svi ti ljudi uopšte ne umeju da čitaju ili pišu. Problem se često pojavljuje kada treba razumeti pročitano, poput ugovora, uputstava ili medicinskih obaveštenja“, objasnio je Fišnaler.
Posebno je upečatljiv podatak koji je izneo: „Istraživanje pokazuje da je 56 odsto pogođenih rođeno u Austriji, da su se školovali u ovoj zemlji i da zapravo nemaju migrantsko poreklo.“
Da problem nije ograničen samo na Forarlberg potvrđuje i međunarodno istraživanje PIAAC. Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, 29 odsto stanovnika Austrije između 16 i 65 godina nalazi se na najnižem nivou čitalačke pismenosti, dok je prosek zemalja OECD-a 26 odsto. Austrija je osvojila prosečno 254 poena, šest manje od međunarodnog proseka, što odgovara grupi od približno 1,7 miliona ljudi.
Ni u drugim oblastima slika nije mnogo bolja. Istraživanje, sprovedeno na 4.565 ispitanika i reprezentativno za oko šest miliona stanovnika Austrije, pokazalo je da 23 odsto odraslih ima veoma skromne matematičke veštine, dok 27 odsto teško rešava probleme koji zahtevaju prilagođavanje i više koraka. Čak 18 odsto ispitanika našlo se na dva najniža nivoa u sve tri ispitivane oblasti.
Istovremeno, novi rezultati za petnaestogodišnjake i šesnaestogodišnjake pokazuju da se problem prenosi i na mlađe generacije. Kako navodi ORF, rezultat iz čitanja pao je za 13 poena, na 467, dok je u matematici zabeležen pad od deset poena, na 477. Time upozorenje više ne može da se pripisuje samo starenju stanovništva ili nedovoljnom poznavanju nemačkog jezika.
Stručnjaci ukazuju i na dvostruku ulogu digitalizacije. Glasovne komande i automatsko ispravljanje teksta pomažu ljudima da prikriju nedostatke, dok kratki sadržaji na društvenim mrežama dodatno potiskuju naviku čitanja dužih tekstova.
„Kada neko počne da čita, tada se nešto pokrene. Veoma je važno da ljudima ponovo približimo knjige, odvedemo ih u biblioteke i pokažemo im da postoje besplatne mogućnosti. Čitanje može da bude zadovoljstvo i alternativa TikToku i drugim društvenim mrežama“, rekao je rukovodilac projekta osnovnog obrazovanja Bastijan Kreser za ORF.
Iako se u Forarlbergu nude besplatni kursevi osnovnog obrazovanja, godišnje se organizuju svega dva, jer se mnogi pogođeni zbog stida ne usuđuju da zatraže pomoć. Tako obrazovni problem prerasta u društveni, sa posledicama po zapošljavanje, zarade, zdravlje i sposobnost građana da ravnopravno učestvuju u savremenom životu.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
