Pravi šok za austrijsko zdravstvo, ukoliko ministarka nauke Eva-Maria Holzleitner (SPO) sprovede planirane budžetske rezove, iz bečke Opšte bolnice (AKH) moglo bi da nestane čak 200 lekara. Rektor Medicinskog univerziteta Markus Muller upozorava da bi to dovelo do haosa u lečenju teških bolesnika, dužih lista čekanja i slabljenja čitavog sistema, dok se, kako tvrdi, novac istovremeno troši na druge prioritete, prenosi austrijski portal „Heute“.
Prema navodima portala „Heute“, Austrija planira realne rezove od oko milijardu evra u univerzitetskom budžetu za period od 2028. do 2030. godine. Samo Medicinski univerzitet u Beču morao bi da uštedi oko 110 miliona evra, pri čemu inflacija nije ni uračunata. Kako oko 80% budžeta odlazi na plate zaposlenih, svaki ozbiljniji rez direktno pogađa ljude.
„Takva smanjenja značila bi da moramo da ukinemo oko 200 lekarskih radnih mesta u Opštoj bolnici. To bi bila mera koju bi javnost najviše osetila“, upozorava rektor Muller u otvorenom intervjuu. Univerzitetske klinike su, kako ističe, „poslednja linija odbrane“ za mnoge teško obolele pacijente. Ljudi sa dijagnozama koji čekaju operaciju retkog tumora, sa srčanom insuficijencijom i deca sa komplikovanim genetskim poremećajem, svi bi mogli da ostanu bez lekara koji već danas rade na granici svojih mogućnosti.
Muller ne krije nezadovoljstvo prioritetima vlasti. „Naravno da državne finansije nisu u dobrom stanju i da univerziteti moraju da daju svoj doprinos. Ali sve ispod 17 milijardi evra budžeta veoma je teško održivo. Zašto na jednoj strani novac trošimo široke ruke, a na drugoj sečemo sistemski najvažnije oblasti?“, pita se.
Medicinski univerzitet godišnje upisuje oko 800 novih studenata medicine, gotovo tri puta više nego pojedine svetski poznate ustanove. Rezovi bi, međutim, pogodili i nastavu i istraživanja. U trenutku kada Evropska unija povećava ulaganja u nauku i razvoj, Austrija, prema upozorenjima stručnjaka, šalje suprotan signal i rizikuje da izgubi talente, istraživače i buduće inovatore.
Grad Beč, kao suvlasnik ,,AKH-a“, već je oštro reagovao. Gradski savetnik za zdravstvo Peter Hacker poručio je da su ovakva masovna otpuštanja ugovorno neprihvatljiva i da bi ozbiljno ugrozila funkcionisanje najveće austrijske bolnice sve do 2033. godine.
Ovo predstavlja upozorenje na posledice politike štednje kada se kratkoročni finansijski ciljevi stave ispred dugoročne stabilnosti zdravstvenog sistema. Lekari koji odlaze, pacijenti koji čekaju i mladi stručnjaci koji svoju budućnost traže u inostranstvu, to su stvarne posledice odluka koje se danas donose.
Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da rektori austrijskih univerziteta već nedeljama upozoravaju kako bi planirani rezovi mogli da dovedu do gašenja čak 10.000 radnih mesta širom zemlje. Pre samo nekoliko dana više od 25.000 studenata, profesora i građana protestovalo je u centru Beča, zahtevajući da nauka i zdravstvo ne budu žrtvovani zarad kratkoročnih budžetskih ušteda.
Posebno zabrinjava trenutak u kojem se sve ovo dešava. Dok Evropska unija planira značajno povećanje ulaganja u istraživanja i inovacije, Austrija rizikuje da oslabi upravo one institucije koje su poslednjih decenija bile među glavnim nosiocima naučnog i tehnološkog razvoja zemlje.
Upozorenja iz Medicinskog univerziteta dodatno dobijaju na težini jer se AKH ne bavi samo redovnim bolničkim lečenjem, već i najkomplikovanijim slučajevima koji često ne mogu da budu zbrinuti u manjim zdravstvenim ustanovama. Svako smanjenje broja lekara u takvom sistemu ne znači samo manje zaposlenih na papiru, već manje operacija, manje pregleda, manje istraživanja i manje vremena za pacijente kojima je potrebna najstručnija nega. Zbog toga se strahuje da bi posledice najviše osetili oni koji već čekaju ozbiljne zahvate i terapije.
Pored udara na zdravstvo, rezovi bi mogli da imaju i dugoročne posledice po obrazovanje budućih lekara. Ako univerzitetske klinike budu prinuđene da smanjuju broj zaposlenih i istraživačkih timova, studenti medicine mogli bi da dobiju slabije uslove za praktičnu nastavu, manje mentora i manje mogućnosti da učestvuju u savremenim naučnim projektima. Time bi se problem iz bolničkih hodnika brzo preneo i na budućnost austrijskog zdravstva, jer bez dobrog obrazovanja novih generacija nema ni stabilnog sistema lečenja.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
