Vlada Austrije postigla je dogovor o velikoj reformi vojne obaveze, prema kojoj će dosadašnji šestomesečni vojni rok biti dopunjen sa tri meseca obaveznih vežbi. Nova pravila trebalo bi da počnu da se primenjuju 1. januara 2027. godine.
Model „šest plus tri“ predviđa osnovnu vojnu obuku, neposredne vežbe jedinica i naknadne vežbe rezervnog sastava koje će regruti morati da završe u periodu do deset godina. Kako prenosi ,,ORF“, vlada želi da na ovaj način ojača vojsku i obezbedi dovoljan broj obučenih rezervista.
Istovremeno će mesečna naknada vojnicima biti povećana sa sadašnjih oko 625 na 1.000 evra, a regruti bi prvi put trebalo da dobiju i pravo na dane odmora. Austrijske vlasti pokušavaju da produženje obaveze predstave kao privlačnije mladima, iako detalji finansiranja još nisu u potpunosti utvrđeni.
Civilni rok za sada ostaje devet meseci, ali će od 2027. moći dobrovoljno da se produži za dodatna dva meseca. Međutim, od 2028. biće uveden poseban mehanizam: ukoliko godišnji broj vojnih regruta padne više od 7,5 odsto ispod cilja od 15.000, civilni rok će od naredne godine obavezno trajati 11 meseci.
Za pojedine delove reforme potrebna je dvotrećinska većina u parlamentu, pa vladajuća koalicija mora da obezbedi podršku Zelenih ili Slobodarske partije. Pregovori sa opozicijom tek predstoje, zbog čega dogovor vlade još ne znači da su sve najavljene promene i konačno usvojene.
U Austriji vojna obaveza važi za muške državljane, koji se uglavnom oko 18. godine odlučuju između služenja u vojsci i civilnog roka u ustanovama poput hitne pomoći, domova za stare i humanitarnih organizacija. Žene mogu dobrovoljno da pristupe vojsci, ali za njih služenje nije obavezno.
Postignuti dogovor predstavlja kompromis između koalicionih partnera. Stručna komisija prethodno je predlagala osam meseci osnovnog vojnog roka i još dva meseca vežbi, uz produženje civilnog roka na najmanje godinu dana. Vlada je ipak izabrala model „šest plus tri“, dok je obavezno produženje civilnog roka zasad odloženo.
Austrija je vojno neutralna, ali je okružena državama od kojih su gotovo sve, osim Švajcarske i Lihtenštajna, članice NATO-a. Njena vojska se proteklih decenija često koristila za pomoć tokom poplava, požara i drugih nepogoda, kao i za čuvanje granice, dok su sposobnosti za odbranu od ozbiljnog spoljnog napada ostale ograničene.
Vlada reformu pravda ratom u Ukrajini, hibridnim pretnjama i činjenicom da Austrija mora više da ulaže u sopstvenu odbranu. Posle decenija zapostavljanja vojske, račun za političku nebrigu sada se ponovo ispostavlja mladima, koji će državi morati da daju više vremena svog života.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
