Austrija se suočava sa jednom od najozbiljnijih kriza podzemnih voda u poslednjim decenijama, a ekološke organizacije i stručnjaci sve glasnije zahtevaju uvođenje posebne naknade za velike industrijske potrošače vode. Kako izveštava Greenpeace Austrija, čak 86% mernih stanica širom zemlje krajem maja beleži nizak ili veoma nizak nivo podzemnih voda, dok su na svakoj četvrtoj stanici zabeleženi najniži nivoi ikada izmereni za ovaj period godine. Zbog toga se sve češće otvara pitanje da li će Austrija uskoro uvesti svojevrsni „porez na vodu“ za kompanije koje koriste ogromne količine ovog resursa.
Kako ističe Greenpeace, situacija je posebno alarmantna u Salcburgu, gde su tri četvrtine mernih stanica zabeležile istorijski minimum nivoa podzemnih voda za kraj maja. Ozbiljno pogođena je i Gornja Austrija, dok u Koruškoj sve merne tačke pokazuju nizak ili veoma nizak nivo vode. Organizacija upozorava da problem više nije privremena posledica jednog sušnog perioda, već pokazatelj dugoročnih promena koje ugrožavaju snabdevanje vodom i stabilnost ekosistema. Prema njihovim podacima, maj je ove godine bio oko 30 procenata suvlji od višegodišnjeg proseka, dok je čak devet od prethodnih dvanaest meseci imalo manjak padavina.
Kako navode austrijski mediji, Greenpeace je ponovo pozvao ministra za vodoprivredu Norberta Točniga da hitno uspostavi nacionalni registar zahvatanja vode kako bi javnost prvi put dobila jasan uvid u to koliko vode troše industrija i poljoprivreda. Istovremeno, organizacija traži uvođenje naknade za korišćenje podzemnih voda za velike industrijske sisteme, uz obrazloženje da pojedine kompanije ostvaruju značajan profit koristeći zajedničke prirodne resurse bez gotovo ikakve finansijske nadoknade društvu. Ovakvi zahtevi dolaze u trenutku kada Evropska unija dodatno pooštrava propise o zaštiti voda i podzemnih resursa, upozoravajući da klimatske promene i rastuće zagađenje predstavljaju sve veći rizik za vodnu bezbednost.
Sve veći pritisak na vodne resurse otvara i neprijatna politička pitanja. Kritičari upozoravaju da su austrijske vlasti godinama odlagale ozbiljne mere, oslanjajući se na uverenje da zemlja raspolaže gotovo neograničenim rezervama kvalitetne vode. Međutim, rekordno niski nivoi podzemnih voda pokazuju da ni bogate alpske države više nisu zaštićene od posledica klimatskih promena i prekomerne potrošnje resursa. Ukoliko se negativan trend nastavi i tokom leta, rasprava o porezu na vodu mogla bi veoma brzo da preraste iz zahteva ekoloških organizacija u konkretnu političku temu sa ozbiljnim posledicama po industriju, poljoprivredu i celokupnu privredu zemlje.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
