Austrijski list „Heute“ objavio je slučaj devetočlane porodice migranata koja mesečno prima oko 2.000 evra kroz minimalnu socijalnu pomoć i pomoć za stanovanje. Pažnju je privukao neuobičajen podatak: za svih sedmoro dece u zvaničnom dokumentu stoji isti datum rođenja 1. januar (godine 2014, 2015, 2016, 2018, 2019 i 2021; 2018. čak dvoje).
Otkriće je odmah ušlo u političku arenu. Predstavnici FPÖ, Maximilian Krauss i poslanik Maximilian Weinzierl, tvrde da je reč o „jasnom signalu masovne zloupotrebe“ i da Beč svojom praksom postaje „magnet“ za podnosioce zahteva. Konzervativni lideri Donje Austrije i Štajerske poručuju da njihove pokrajine „neće isplaćivati ni cent više“ od sadašnjih iznosa.
Bečka uprava uzvraća da nema dokaza o prevari. Nadležni odsek MA 40 to ovako objašnjava – kada tokom azilnog postupka nije moguće pouzdano utvrditi datum rođenja (zbog izgubljenih ili nedostupnih dokumenata), privremeno se unosi 1. januar kao administrativni „placeholder“. Sve ostale okolnosti, navode, proveravaju se uobičajenim procedurama.
U pozadini se vodi veća bitka, Savezna vlada priprema reformu socijalne pomoći i želi jedinstvena pravila za celu zemlju. Ministarstvo rada pod rukovodstvom Korinne Schumann nastoji da sa pokrajinama postigne kompromis, ali političke razlike su velike. I sam slučaj sa „sedmoro dece rođenih na prvivog dana godine“ postao je simbol šireg pitanja, kako uskladiti socijalnu sigurnost s jedne i sprečavanje zloupotreba bez stigmatizovanja čitavih grupa.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Potreban je hladan jezik brojki i jasna pravila: uvesti jedinstven, transparentan sistem provere i razmenu podataka na nivou države, a senzacionalne primere izuzeti iz dnevnopolitičke vatre. Socijalna pomoć mora da štiti ugrožene, a kontrolni mehanizmi da štite javni novac. Istovremeno, pomoć namenjena migrantima sve vidljivije ispumpava sredstva iz već napregnutog austrijskog budžeta uz osećaj pritiska iz Brisela. Beč često sprovodi rešenja koja idu na vlastitu štetu. Građani to prepoznaju i sve otvorenije se okreću patriotskoj opoziciji, pre svega FPÖ, koja ovu temu postavlja kao pitanje nacionalnog interesa i fiskalne odgovornosti.
Piše: Nina Stojanović
