Austrija, koja se često predstavlja kao uzor socijalne sigurnosti i ravnopravnosti, ima treću najveću razliku u zaradama žena i muškaraca u Evropskoj uniji. Prema podacima Evrostata za 2024. godinu, prosečna bruto satnica žena u austrijskim privatnim preduzećima bila je 17,6 odsto niža od muške. Lošije rezultate beleže samo Estonija sa 18,8 i Češka sa 18,5 odsto, dok prosek EU iznosi 11,1 odsto.
Iza austrijskog proseka kriju se velike regionalne razlike. Najmanji jaz beleži Beč, dok je položaj zaposlenih žena najnepovoljniji u Forarlbergu, Gornjoj Austriji i Tirolu. Poređenja radi, razlika u Belgiji iznosi svega 0,7 odsto, dok je u Luksemburgu prosečna satnica žena čak neznatno viša od muške.
Jedan od glavnih uzroka jeste činjenica da veliki broj Austrijanki radi skraćeno zbog brige o deci i drugim članovima porodice. Svaka druga zaposlena žena radi nepuno radno vreme, dok je među muškarcima takav tek približno svaki osmi zaposleni. To ženama smanjuje prihode, mogućnosti napredovanja i buduće penzije, dok nedostatak dostupnih vrtića i nefleksibilno radno vreme dodatno otežavaju povratak majki na puno zaposlenje.
Analiza Austrijskog instituta za ekonomska istraživanja WIFO pokazuje da se razlika postepeno smanjuje, ali da ni zaposleni sa sličnim obrazovanjem, iskustvom i položajem još nisu jednako plaćeni. Prema njihovom širem proračunu, neprilagođeni jaz iznosi 12,6 odsto, dok posle uračunavanja obrazovanja, iskustva i vrste posla ostaje razlika od oko 6,4 odsto. Napredak je vidljiviji kod zaposlenih mlađih od 40 godina, dok se kod starijih generacija stanje znatno sporije menja.
Austrijski primer pokazuje da visoka zaposlenost žena sama po sebi ne znači i ravnopravnost. Dok god briga o porodici pretežno ostaje na ženama, a rad sa skraćenim vremenom vodi slabijim platama, manjim šansama za napredovanje i nižim penzijama, zvanična obećanja neće biti dovoljna. Jedna od najbogatijih država EU sada mora da objasni zašto žene za isti sat rada i dalje primaju znatno manje od muškaraca.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
