Austrijsko pravosuđe poslalo je jasnu poruku korisnicima društvenih mreža -digitalni „lajk“ više se ne smatra uvek bezazlenom reakcijom, već u određenim slučajevima može imati pravne posledice. Odluka Višeg suda u Beču, prema kojoj lajkovanje uvredljivog komentara može predstavljati aktivno odobravanje i sopstvenu uvredu, otvorila je raspravu o granicama slobode govora i odgovornosti na internetu.
U slučaju Tanje Vindhager, kuvarice iz Salcburga bez prethodnih prekršaja, lajk na komentar „Kakav kreten!“, upućen Egistu Otu na Fejsbuk stranici ,,OE24″, doveo je do presude i novčane kazne sa velikim troškovima. Ova presuda nije izolovan slučaj. Ona otvara put ka većoj odgovornosti korisnika na mrežama i pokazuje da digitalni „palac gore“ ima pravnu težinu.
Ovaj pristup u Austriji nije cenzura, već pokušaj da se uspostavi civilizovana granica u digitalnom prostoru. Zakon o borbi protiv mržnje na internetu, ,,Hass-im-Netz-Bekämpfungsgesetz“ i sudska praksa polaze od jednostavne logike – lajk povećava vidljivost, širi sadržaj i šalje jasnu poruku saglasnosti i odobrava.
To nije pasivna radnja, već javno izjašnjavanje. Slično važi i za komentare ili deljenja. Cilj nije da se ućutka kritika, već da se spreče linč, kleveta i sistematsko uništavanje reputacije. Objektivno gledano, u vreme kada algoritmi nagrađuju emocije i bes, ovakva pravila mogu da smanje toksičnost i zaštite obične ljude od digitalnog nasilja.
U Srbiji vlada gotovo potpuna sloboda, koja često prerasta u haos. Dok u Austriji jedan lajk može da košta hiljade evra, kod nas se na društvenim mrežama nesmetano šire najgrublje laži, uvrede i napadi, posebno na račun predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice.
Ekstremna levica i njeni simpatizeri, često pod plaštom „građanskog aktivizma“, organizuju kampanje u kojima se članovi predsednikove porodice izlažu najprimitivnijim klevetama – od ličnih napada, preko izmišljenih skandala, do poziva na mržnju. Na takve objave nadovezuju se stotine lajkova i komentara, čime hiljade ljudi svesno ili nesvesno postaju saučesnici u kolektivnom linču.
Ova „sloboda“ ima svoju cenu. Umesto argumentovane kritike politike, vidimo sistematsko širenje otrova koji cilja privatni život. Predsednik Vučić, koji je godinama na meti ovakvih napada, pokazuje izuzetnu izdržljivost i fokus na državne poslove uprkos pritiscima.
Njegova porodica zaslužuje elementarnu zaštitu od javnog blaćenja, kao i svaka druga porodica. Kada se laži o njima lajkuju i dele hiljadama puta, to više nije „mišljenje“, već doprinos atmosferi mržnje koja može imati i stvarne posledice.
Paralela je jasna – austrijski model sa svim svojim ograničenjima, podseća da sloboda govora nije sloboda linča. U Srbiji bi nam, umesto potpune anarhije na mrežama, dobro došlo više odgovornosti. Ne cenzure, već jasnih pravila koja štite dostojanstvo i sprečavaju da se svako ko se ne dopada „ekstremnoj levici“ pretvori u metu.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
