Ukidanje prava na mali dodatni prihod uz naknadu za nezaposlenost i pomoć u hitnim slučajevima, koje austrijska vlada planira od 2026. godine, na prvi pogled deluje kao tehnička izmena u sistemu socijalnih davanja. Za kulturni sektor, međutim, to je udar u sam temelj načina na koji umetnici žive i rade. U zemlji koja se rado predstavlja kao „kulturna velesila“, država praktično poručuje da je umetnost dozvoljena – ali samo kao hobi.
Filmski radnici, glumci, scenografi, pisci i kostimografi u Austriji gotovo da i ne poznaju stalno zaposlenje. Njihov rad je niz kratkih ugovora, projekata i honorarnih angažmana, između kojih se praznine premošćavaju kombinacijom naknade za nezaposlenost i manjih poslova – jednodnevnih snimanja, nastave na fakultetu, povremenih honorara, simboličnih naknada za rad u strukovnim udruženjima ili lokalnoj politici. Upravo te „sitne zarade“ nova pravila AMS-a ( nacionalne službe za zapošlljavanje ) pretvaraju u rizik: – svaki dodatni euro može značiti gubitak naknade, pa će mnogi morati da odbiju posao da bi uopšte opstali.
Paradoks je očigledan, industrija već sada muku muči da pronađe kvalifikovane saradnike, država pravilima podstiče odustajanje od kratkih angažmana, povlačenje iskusnih ljudi iz nastave i sindikalnog rada, pa čak i povratak ideje o neprijavljenom radu. Sistem koji počiva na fleksibilnosti sada se kažnjava upravo zbog te fleksibilnosti i šalje poruku da su projektni rad, umetničke profesije i „hibridne“ karijere problem, a ne resurs.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Umesto da prilagodi socijalnu politiku savremenoj strukturi rada u kulturi, austrijska vlada bira najjednostavniji put – kresanje troškova preko leđa onih koji imaju najmanje sigurnosti. Ukidanje malog dodatnog prihoda ne znači samo uštedu u budžetu, već slanje poruke da su nezavisna scena, mladi autori i frilens radnici potrošni materijal. Posledice takve politike neće se meriti samo u brojkama AMS-a , već u praznijim scenama, siromašnijem kulturnom životu i društvu koje pristaje da polako ostane bez svojih stvaralaca.
Piše: Nina Stojanović
