Austrija ni uz već sprovedene mere štednje verovatno neće uspeti da do 2028. spusti budžetski deficit ispod granice od tri odsto BDP-a, upozorila je Budžetska služba austrijskog parlamenta. To otvara mogućnost novih rezova, poreskih opterećenja ili produženja evropskog postupka protiv Beča zbog prekomernog deficita.
Ministarstvo finansija očekuje deficit od 4,1 odsto BDP-a u 2026. i 3,6 odsto u 2027. godini. Istovremeno, javni dug bi trebalo da poraste sa 82,4 na 83,2 odsto BDP-a. Parlamentarna analiza zaključuje da su za dostizanje granice od tri odsto neophodni dodatni koraci fiskalne konsolidacije.
Austrijski Fiskalni savet ranije je izračunao da bi deficit 2028. mogao da ostane na 3,8 odsto BDP-a. Prema toj proceni, za spuštanje ispod evropske granice nedostaje približno 5,7 milijardi evra. Savet upozorava i da bi javni dug do 2030. mogao da dostigne rekordnih 87,8 odsto BDP-a.
Najveći pritisak stvaraju rastući troškovi zdravstva, nege i penzija, ali i kamate, železnička infrastruktura i dodatna izdvajanja za odbranu. Beč koristi evropsku klauzulu koja omogućava veći vojni trošak, ali taj izuzetak ne briše stvarni deficit iz državnih računa. Veći račun zato na kraju ostaje poreskim obveznicima.
Vlada još nije zvanično predstavila novi paket štednje, pa bi bilo preuranjeno tvrditi da su konkretni porezi i rezovi već odlučeni. Međutim, brojke pokazuju da postojeća politika nije dovoljna. Austrijske vlasti će morati da biraju između reforme skupog državnog aparata, rezanja socijalnih davanja i novih nameta — a iskustvo govori da se politički Beč često najpre okreće džepovima građana.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
