Na današnji dan, 9. oktobra 1934. godine, u Marselju je ubijen kralj Aleksandar I Karađorđević, jedna od najznačajnijih ličnosti srpske i jugoslovenske istorije 20. veka. Atentat se dogodio tokom njegove zvanične posete Francuskoj, pred okupljenim građanima i kamerama koje su zabeležile trenutke neposredno pre i posle napada.
Kralj je u Francusku doputovao razaračem „Dubrovnik“, sa namerom da učvrsti savez dve zemlje u trenutku kada je nad Evropom već rasla opasnost od nacizma i fašizma. U otvorenom automobilu pored njega nalazio se francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu, koji je takođe izgubio život od posledica ranjavanja.
Atentator Vlado Černozemski, pripadnik VMRO, prišao je kraljevom automobilu i iz neposredne blizine ispalio više hitaca. Napad je izveden uz saradnju ustaške organizacije Ante Pavelića i makedonskih separatista, dok brojni istoričari ukazuju i na ulogu država koje su želele rušenje versajskog poretka i slabljenje Jugoslavije.
Srpske i jugoslovenske obaveštajne službe prethodno su dobijale upozorenja da se priprema atentat. Obaveštajac Vladeta Milićević slao je Beogradu izveštaje još od leta 1934. godine, ali kraljeva poseta nije otkazana. Francusko obezbeđenje pokazalo se nedovoljnim, a atentat je izveden svega dvadesetak minuta nakon njegovog dolaska u marseljsku luku.
Posmrtni ostaci kralja Aleksandra preneti su u otadžbinu, a 18. oktobra sahranjen je uz najviše državne počasti u Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu, zadužbini njegovog oca, kralja Petra I.
Kako navodi Ministarstvo odbrane Republike Srbije, njegovo ubistvo ostalo je jedan od najtežih političkih atentata između dva svetska rata i događaj koji je nagovestio veliko evropsko krvoproliće koje će uslediti samo pet godina kasnije.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
