Broj krivičnih dela povezanih sa levičarskim i Antifa ekstremizmom u Severnoj Rajni-Vestfaliji (Nemačka) tokom 2025. godine više je nego udvostručen i dostigao 2.418 slučajeva – upozorava situacioni izveštaj Kancelarije za zaštitu ustava „NRW“, koje su u Diseldorfu predstavili ministar unutrašnjih poslova Herbert Rojl (CDU) i šef pokrajinske službe za zaštitu ustavnog poretka Jurgen Kajzer. Kako prenose „ZDFheute“ i „Die Zeit“, u izveštaju se posebno skreće pažnja na napade i sabotaže usmerene na kritičnu infrastrukturu i na rast spremnosti na nasilje.
Kako prenosi portal „Junge Freiheit“ (JF-Online) broj nasilnih dela u ovom spektru porastao je sa 86 na 153 incidenata. Navode se i napadi na policiju, teški oblici nasilja i veća materijalna šteta. Kako ističe „ZDFheute“, vlasti upozoravaju da akcije postaju „brutalnije i profesionalnije“, a da se sve češće ciljaju objekti i sistemi koji imaju širi društveni uticaj, a ne samo političke institucije.
U izveštajima se navode i konkretni primeri sabotaže. Kako prenose „Deutschlandfunk“ i „WELT“ u leto 2025. godine zabeležen je ozbiljan incident na železničkoj trasi Diseldorf–Duizburg, gde je požar u kablovskom kanalu izazvao velike probleme u saobraćaju, a organi gonjenja su razmatrali sumnju na namerno izazivanje štete. Ovakvi slučajevi prema oceni vlasti, pokazuju pomeranje sa klasičnih protesta ka akcijama koje mogu da ugroze bezbednost i svakodnevno funkcionisanje.
„JF-Online“ dalje piše da se Antifa – levičarsko ekstremističko okruženje u „NRW-u“ procenjuje na oko 3.335 osoba iz „potencijalno opasnog“ miljea, uz pokušaje da se teme poput „više kriza“ i aktivističkog „lajfstajla“ koriste za privlačenje mlađih. U istom kontekstu pominju se i interne tenzije u delu scene, kao i ograničeni dometi programa izlaska iz ekstremizma, što ukazuje da je problem dublji od pojedinačnih slučajeva.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Kada se napada infrastruktura i kada se nasilje pravda „višim ciljevima“, to više nije aktivizam nego udar na društvo. Nema „dobrog“ ekstremizma. Ako Nemačka želi da sačuva demokratski poredak, onda mora da bude jednako jasna i dosledna prema svim oblicima političkog nasilja – bez ideoloških popusta i bez relativizacije, ma sa koje strane dolazila pretnja.
Piše: Nina Stojanović
