Pristalice nemačkih Zelenih, koji se u javnosti predstavljaju kao glavni zagovornici tolerancije, raznolikosti i otvorenog društva, najčešće pokazuju ljutnju kada se suoče sa stavovima koji se razlikuju od njihovih. Prema novoj anketi Instituta za demoskopiju Alensbah, koju je objavio „Frankfurter Allgemeine Zeitung“ (FAZ), čak 28% pristalica Zelenih priznaje da ih „često ljuti“ drugačije mišljenje – više nego birače bilo koje druge stranke u Nemačkoj.
Kako prenosi FAZ, a navode i „Junge Freiheit“, „Welt“ i drugi mediji, istraživanje je sprovedeno od 23. marta do 9. aprila 2026. godine na reprezentativnom uzorku od 1.057 ispitanika starijih od 16 godina. Na pitanje: „Kada imate posla sa nekim ko ima potpuno drugačije mišljenje od vas, da li vas to često ljuti ili obično nemate problem s tim?“, 28% birača Zelenih odgovorilo je da ih to ljuti. Slede pristalice AfD sa 24%, Levice sa 22%, Unije (CDU/CSU) sa 19% i SPD sa 18%. U proseku, za celo nemačko stanovništvo, taj procenat iznosi 21%. Anketa je deo šire analize o slušanju i komunikaciji u nemačkom društvu.
Posebno je upadljivo to što netolerancija raste sa nivoom obrazovanja. Akademski obrazovani građani – među kojima Zeleni tradicionalno imaju najjaču podršku – pokazuju veću iritaciju prema drugačijim stavovima nego oni sa nižim stepenom obrazovanja. Upravo tu se, kako ocenjuju kritičari, otkriva najveća ironija – partija koja sebe vidi kao zaštitnika raznolikosti i otvorenosti u praksi pokazuje najmanje spremnosti da trpi odstupanje od sopstvenih političkih i ideoloških obrazaca.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ova anketa nije samo statistički detalj, već pokazatelj dubljeg problema u savremenom nemačkom društvu. Zeleni, koji godinama drugima drže lekcije o toleranciji, sada se suočavaju sa podacima koji ih prikazuju kao političku grupaciju najmanje spremnu da prihvati drugačije mišljenje. U vremenu kada se širom Evrope sve češće govori o „pravim vrednostima“, ovakvi rezultati otvaraju pitanje koliko je stvarnog pluralizma ostalo u političkom prostoru. Tamo gde se drugačiji stav dočekuje ljutnjom i moralnom osudom, teško je govoriti o istinskoj otvorenosti. Nemačka, a sa njom i dobar deo Evropske unije, sve više pokazuje crte ideološke zatvorenosti, u kojoj je tolerancija rezervisana samo za one koji misle isto.
Piše: Nina Stojanović
