Evropska komisija je početkom februara 2026. godine iznela tvrdnju da Srbija, hapšenjem i krivičnim gonjenjem državljana Kosova zbog navodnih ratnih zločina počinjenih na prostoru Kosova i Metohije, krši obaveze iz Sporazuma o dijalogu i pravosuđu iz 2015. godine. Prema navodu koji je prenela Radio Slobodna Evropa, portparol Evropske komisije izjavio je da se Srbija, prema tom sporazumu, obavezala da neće pokretati krivične istrage niti krivično gonjenje za navodne zločine počinjene na Kosovu, osim ukoliko to ne zatraže kosovske vlasti. ([Radio Slobodna Evropa][1])
Takva tvrdnja zahteva ozbiljnu pravnu proveru. Ne zato što se pitanje ratnih zločina sme relativizovati. Naprotiv, ratni zločini predstavljaju najteža krivična dela međunarodnog prava i moraju biti predmet zakonite, profesionalne i nepristrasne istrage. Ali upravo zbog težine tih dela, pravna preciznost mora biti viša, a ne niža. Politička interpretacija ne može zameniti tekst sporazuma, a diplomatska formulacija ne može stvoriti pravnu obavezu koja se u samom dokumentu jasno ne vidi.
Prvo pitanje je jednostavno: gde se u Sporazumu o pravosuđu iz 2015. godine nalazi odredba kojom se Srbija izričito odriče prava da pokreće istrage ili krivično gonjenje za ratne zločine počinjene na Kosovu i Metohiji?
U dostupnom tekstu Sporazuma o pravosuđu takva odredba nije jasno vidljiva. Sporazum predviđa da će se kosovski zakoni primenjivati na pravosudne institucije u skladu sa Prvim sporazumom, da će postojati jedan Osnovni sud i jedno Osnovno tužilaštvo za region Mitrovice, da će se predmeti raspoređivati prema određenim pravilima i da će obe strane biti predstavljene u prostorijama Osnovnog suda u Mitrovici, Osnovnog tužilaštva i odeljenja Apelacionog suda u Mitrovici.
Drugim rečima, tekst Sporazuma govori o organizaciji i integraciji pravosudnih institucija u regionu Mitrovice. On govori o sudovima, tužilaštvima, prostorijama, sastavu sudija i tužilaca, raspodeli predmeta i primeni lokalnog pravnog okvira unutar tih institucija. Međutim, iz tog teksta se ne može automatski izvesti zaključak da je Srbija generalno i bezuslovno odustala od svoje krivičnopravne nadležnosti za ratne zločine.
To je suštinska razlika. Jedno je reći da se u okviru integrisanog pravosudnog sistema određeni predmeti vode pred institucijama u Prištini ili Mitrovici. Sasvim drugo je tvrditi da je Srbija izgubila svaku nadležnost da postupa po predmetima ratnih zločina, naročito kada njeno unutrašnje zakonodavstvo izričito predviđa nadležnost za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na prostoru bivše Jugoslavije.
Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije navodi da njegova nadležnost obuhvata teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1. januara 1991. godine, kao i da je nadležno za gonjenje učinilaca krivičnih dela počinjenih na teritoriji bivše SFRJ bez obzira na etničku pripadnost učinioca ili žrtve. Na drugom mestu, isto tužilaštvo navodi da se pravni osnov nalazi u Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, čiji član 3 predviđa nadležnost državnih organa Srbije za dela počinjena na teritoriji bivše SFRJ, bez obzira na državljanstvo učinioca ili žrtve.
Upravo zato Evropska komisija mora da pokaže tačan dokument, tačan član i tačnu formulaciju na koju se poziva. Ako ta formulacija ne postoji u Sporazumu o pravosuđu iz 2015. godine, onda se ne radi o jasnoj pravnoj normi, već o političkom tumačenju.
Posebno je važno da se ne izgubi iz vida širi pravni okvir. Kosovo i Metohija ostaju predmet Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kojom je uspostavljeno međunarodno civilno i bezbednosno prisustvo pod okriljem UN i privremena uprava na toj teritoriji. ([United Nations Digital Library System][5]) Bez obzira na različita politička tumačenja statusa, činjenica je da pitanje Kosova i Metohije nije običan bilateralni spor između dve nesporne države, već nerešeno statusno i međunarodnopravno pitanje.
Evropska služba za spoljne poslove, u saopštenju iz novembra 2016. godine, sama potvrđuje da je Justice Agreement postignut 9. februara 2015. godine i da je njegova implementacija bila vezana za integraciju sudija, tužilaca i pravosudnog osoblja u kosovsko pravosuđe. Dakle, čak i iz EU dokumentacije proizlazi da je centralna tema bila integracija pravosudnog osoblja, a ne izričito odricanje Srbije od nadležnosti za ratne zločine.
Još važnije, Sporazum o pravosuđu nije bio zamišljen kao jednostrana predaja nadležnosti Prištini, već kao institucionalni aranžman zasnovan na etničkoj i institucionalnoj ravnoteži. U samom tekstu sporazuma stoji da će obe strane biti zastupljene u svim prostorijama Osnovnog suda u Mitrovici, Osnovnog tužilaštva i odeljenja Apelacionog suda. Takođe je predviđeno da prostorije Osnovnog suda u severnoj Mitrovici imaju većinu kosovskih Srba, da odeljenje Apelacionog suda u Mitrovici čini pet kosovskih Srba i dvoje kosovskih Albanaca, a da odeljenje za teška krivična dela za ceo region Mitrovice čine četiri kosovska Srbina i četiri kosovska Albanca.
To nije sporedan detalj. To je jezgro sporazuma.
Ako se Evropska komisija poziva na Sporazum o pravosuđu kao osnov za tvrdnju da institucije u Prištini imaju isključivu nadležnost, onda mora istovremeno da prizna da je isti sporazum počivao na stvarnoj i funkcionalnoj srpskoj zastupljenosti u pravosuđu. Bez te zastupljenosti, pozivanje na sporazum postaje selektivno.
A ta zastupljenost je ozbiljno narušena nakon 2022. godine.
Misija OEBS-a na Kosovu objavila je da su u novembru 2022. godine 20 kosovskih srpskih sudija, 10 tužilaca i 132 člana administrativnog osoblja podneli ostavke u pravosudnom sistemu regiona Mitrovice, uz dodatne ostavke četiri kosovska srpska sudije iz odeljenja Apelacionog suda u Severnoj Mitrovici. OEBS je ocenio da su te ostavke predstavljale veliki udarac za pravosudni sistem u Mitrovici, smanjujući kapacitet suda i tužilaštva da obezbede pravdu u razumnom roku i otežavajući pristup pravdi. ([Omik][7])
OEBS-ov izveštaj dodatno pokazuje da je prema kadrovskoj strukturi iz Sporazuma o pravosuđu Osnovni sud u Mitrovici trebalo da ima 32 kosovska albanska i 34 kosovska srpska sudije, dok je odeljenje Apelacionog suda u Severnoj Mitrovici trebalo da ima dvoje kosovskih albanskih i pet kosovskih srpskih sudija. Isto tako, Osnovno tužilaštvo u Mitrovici trebalo je da ima devet kosovskih albanskih i devet kosovskih srpskih tužilaca.
Posle masovnih ostavki, prema istom izveštaju, broj kosovskih srpskih sudija u Mitrovici, Leposaviću i Zubinom Potoku pao je na nulu u junu 2023. godine, dok je 10 kosovskih srpskih tužilaca podnelo ostavke u Osnovnom tužilaštvu u Mitrovici.
Evropska komisija je u svom izveštaju o Kosovu za 2025. godinu i sama priznala da se pravosudni sistem na severu Kosova i dalje suočava sa izazovima nakon ostavki kosovskih srpskih zvaničnika 2022. godine, kao i da ograničena zastupljenost nevećinskih zajednica utiče na pristup pravdi i poverenje javnosti.
To je ključni pravni problem za EU. Ne može se istovremeno tvrditi da je Sporazum o pravosuđu pravno obavezujući osnov za isključivu nadležnost Prištine, a ignorisati činjenica da je centralni zaštitni mehanizam tog istog sporazuma, funkcionalna srpska zastupljenost u pravosuđu, u praksi ozbiljno urušen.
Evropska komisija u svom izveštaju za 2025. godinu koristi pažljiviju formulaciju nego što je to učinjeno u izjavi koju prenosi RSE. Tamo se navodi da se od Srbije očekuje poštovanje Sporazuma o pravosuđu iz 2015. godine, prema kojem krivični postupci za krivična dela na Kosovu treba “u principu” da se vode pred kosovskim sudovima. Izraz “u principu” nije isto što i apsolutna zabrana. On upravo ukazuje da se radi o pravilu koje zahteva kontekst, izuzetke i precizno pravno tumačenje.
Zato je problematično kada se u javnoj komunikaciji takva nijansirana formulacija pretvori u kategoričku tvrdnju da Srbija “nema pravo” da pokreće istrage ili krivično gonjenje, osim ako to od nje zatraže vlasti u Prištini. Takav zaključak mora imati jasan tekstualni osnov. Do sada taj osnov nije pokazan.
Ni aranžmani o uzajamnoj pravnoj pomoći ne rešavaju ovaj problem. Procedures on Mutual Legal Assistance iz decembra 2012. godine predviđaju komunikacioni kanal između nadležnih organa i ulogu EULEX-a kao posrednika za prosleđivanje zahteva i odgovora. Međutim, ti aranžmani izričito navode da procedure ne utiču na obaveze strana prema važećoj jurisdikciji, ugovorima ili drugim aranžmanima koji su na snazi.
To znači da uzajamna pravna pomoć predstavlja mehanizam saradnje, a ne automatsko odricanje od jurisdikcije.
Postoji još jedan važan element. Evropska komisija u istom izveštaju za 2025. godinu priznaje da je saradnja Srbije i Kosova u oblasti uzajamne pravne pomoći de facto nepostojeća i da to otežava procesuiranje ratnih zločina i pristup pravdi. Ako je saradnja de facto nepostojeća, onda pitanje nije samo da li Srbija sme da postupa, već i šta se dešava sa žrtvama, dokazima i predmetima kada politički aranžmani ne funkcionišu.
Ovo nije argument protiv kažnjavanja ratnih zločina. Naprotiv. Ovo je argument za ozbiljno, nepristrasno i pravno održivo procesuiranje ratnih zločina. Nijedna zajednica, ni srpska ni albanska, ne sme biti zaštićena od odgovornosti za pojedinačne zločine. Ali isto tako nijedna zajednica ne sme biti izložena pravosudnom sistemu u kojem je institucionalna ravnoteža narušena, poverenje javnosti slomljeno, a politička interpretacija stavljena iznad teksta sporazuma.
Zato se moraju razdvojiti tri pitanja.
Prvo, da li ratni zločini treba da budu istraženi i procesuirani? Da, bez izuzetka.
Drugo, da li Sporazum o pravosuđu iz 2015. godine uspostavlja integrisani pravosudni okvir u regionu Mitrovice? Da, to jasno proizlazi iz dostupnog teksta.
Treće, da li taj sporazum izričito i nedvosmisleno zabranjuje Srbiji da pokreće istrage ili krivično gonjenje za ratne zločine počinjene na Kosovu i Metohiji? Na osnovu dostupnog teksta, takva zabrana nije jasno vidljiva.
Upravo tu leži slabost tvrdnje Evropske komisije.
Ako EU želi da nastupa kao čuvar pravnog poretka, onda mora da govori jezikom prava, a ne jezikom političke pogodnosti. Tvrdnja da je Srbija prekršila Sporazum o pravosuđu iz 2015. godine mora biti potkrepljena preciznim pozivanjem na član, stav i formulaciju. Ukoliko takva odredba ne postoji, onda Evropska komisija ne iznosi pravnu analizu, već političko tumačenje.
A političko tumačenje ne može biti jače od teksta sporazuma.
Još manje može biti jače od činjenice da je sam sporazum zasnovan na srpskoj zastupljenosti u pravosuđu, koja je posle 2022. godine ozbiljno narušena. Ako se poziva na sporazum, EU mora da ga primeni u celini. Ne može se iz sporazuma uzeti samo ono što odgovara Prištini, a zanemariti ono što je trebalo da štiti srpsku zajednicu.
Zato Srpski Most postavlja jednostavan i pravno neophodan zahtev:
Evropska komisija mora javno da navede tačan dokument, tačan član i tačan tekst na osnovu kojeg tvrdi da Srbija nema pravo da pokreće istrage ili krivično gonjenje za ratne zločine počinjene na Kosovu i Metohiji bez zahteva institucija u Prištini.
Dok se to ne učini, tvrdnja da Srbija krši Sporazum o pravosuđu iz 2015. godine ostaje pravno nedokazana.
A u pravu, naročito kada se govori o ratnim zločinima, nedokazana tvrdnja ne sme postati politička presuda.
[1]: https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-srbija-hapsenja-sporazum-eu/33673323.html „EU poručuje: Srbija krši sporazum iz 2015. hapšenjem državljana Kosova“
[2]: https://www.kim.gov.rs/eng/p06.php „Negotiation process with Pristina – Office for Kosovo and Metohija, Government of the Republic of Serbia“
[3]: https://www.tuzilastvorz.org.rs/en/about-us/area-competence „Area Of Competence | Office of the War Crimes Prosecutor“
[4]: https://www.tuzilastvorz.org.rs/en/news/law-organization-and-competence-government-authorities-war-crimes-proceedings-and-legal „The Law on the Organization and Competence of Government Authorities in War Crimes Proceedings and Legal Nullity | Office of the War Crimes Prosecutor“
[5]: https://digitallibrary.un.org/record/274488?ln=en&utm_source=chatgpt.com „Resolution 1244 (1999) / adopted by the Security Council …“
[6]: https://www.eeas.europa.eu/node/16162_en „EU-facilitated Belgrade-Pristina Dialogue: Implementation of the Justice Agreement | EEAS“
[7]: https://omik.osce.org/mission-in-kosovo/562545 „Resignation of Kosovo Serb judges and prosecutors a setback for integration and rule of law in Mitrovicë/Mitrovica, OSCE Mission report says | OSCE Mission in Kosovo“
Autor: Srpski Most – Institut za dijasporu, dijalog i inovacije
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
