Scene koje su do juče delovale kao deo naučnofantastičnih filmova danas postaju stvarnost. Hiljade starih, retkih i antikvarnih knjiga svakodnevno nestaju sa polica evropskih antikvarnica i odlaze u Severnu Ameriku, gde ih kompanije povezane sa razvojem AI (veštačke inteligencije) sistematski skeniraju, a zatim fizički uništavaju kako bi njihove tekstove iskoristile za obuku novih generacija modela veštačke inteligencije. Kako izveštavaju ,,The Washington Post“, nemački ,,Literaturcafe.de“, švajcarski ,,SRF“, nemački ,,SWR“ i ,,t-online“, reč je o procesu koji poprima industrijske razmere.
Prema pisanju ,,Literaturcafe.de“, od proleća 2026. godine evropski antikvari beleže neuobičajeno velike narudžbine kompanije ,,Zoom Books“, registrovane u Kanadi, kao i povezanih distributera. Kupuju se desetine, pa i stotine knjiga od jednog prodavca, uglavnom stručna literatura objavljena od sedamdesetih godina prošlog veka do danas, dok se beletristika kupuje znatno ređe. Knjige se prvo dopremaju u privremena skladišta u nemačkoj pokrajini Saksoniji, odakle se transportuju u Kanadu i Sjedinjene Američke Države.
Kako piše ,,The Washington Post“, veliki deo tih knjiga završava u procesu takozvanog destruktivnog skeniranja. To znači da se knjizi mehanički odstranjuje povez, stranice se velikom brzinom digitalizuju, a fizički primerak potom odlazi na reciklažu ili se trajno uništava. Upravo na taj način nastaju ogromne baze tekstova kojima se hrane modeli veštačke inteligencije, uključujući i najnaprednije velike jezičke modele.
Američki list navodi da je kompanija ,,Anthropic“, tvorac AI sistema ,,Claude“, u okviru internog projekta poznatog kao „Project Panama“, potrošila desetine miliona dolara na kupovinu i obradu miliona štampanih knjiga. U sudskim dokumentima, u koje je ,,The Washington Post“ imao uvid, navodi se da su angažovani i stručnjaci koji su ranije radili na projektu ,,Google Books“, upravo zbog iskustva u masovnoj digitalizaciji književne građe.
Prema navodima ,,SRF-a“ i ,,SWR-a“, ovakav model omogućava AI kompanijama da izbegnu korišćenje piratskih digitalnih kopija i da se u eventualnim sudskim sporovima pozivaju na činjenicu da su fizičke knjige zakonito kupljene. Međutim, evropski autori, izdavači i prevodioci za takvu upotrebu svojih dela uglavnom ne dobijaju nikakvu naknadu, dok originalni primerci zauvek nestaju.
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da među knjigama nisu samo komercijalna izdanja već i stručna literatura, univerzitetske publikacije, naučni radovi i naslovi koji se odavno više ne štampaju. Stručnjaci upozoravaju da se na taj način nepovratno gubi deo evropskog kulturnog nasleđa u njegovom izvornom, materijalnom obliku. Dok digitalna kopija ostaje dostupna algoritmima, fizička knjiga – sa svim svojim istorijskim i bibliografskim značajem – zauvek nestaje.
Kompanija ,,Zoom Books“ zvanično negira da sama učestvuje u digitalizaciji i uništavanju knjiga za potrebe razvoja veštačke inteligencije. Kako navodi ,,Literaturcafe.de“, arhivirani tekstovi sa ranijih verzija sajta kompanije sadržali su uputstva o masovnoj nabavci knjiga upravo za potrebe digitalizacije, što je dodatno pojačalo sumnje evropskih knjižara i izdavača.
Istovremeno, širom Evrope sve glasnije se postavlja pitanje da li postojeće zakonodavstvo može da zaštiti autore i izdavače od ovakve prakse. Pojedina udruženja izdavača već traže jasnija pravila o korišćenju autorskih dela za razvoj AI sistema, upozoravajući da tehnološki napredak ne sme da bude izgovor za potiskivanje prava stvaralaca niti za uništavanje kulturne baštine.
Ono što danas gledamo podseća na najmračnije scene naučnofantastičnih filmova – biblioteke ne gore u plamenu, već nestaju tiho, pod noževima industrijskih skenera i u pogonima za reciklažu. Knjige koje su decenijama čuvale znanje evropske civilizacije postaju sirovina za razvoj algoritama najvećih tehnoloških kompanija. Tehnološki napredak jeste neminovan, ali ne sme da znači da će kulturno nasleđe postati potrošna roba. Veštačka inteligencija treba da služi čoveku, a ne da iza sebe ostavlja prazne police biblioteka i nepovratno izgubljene tragove evropske kulture.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
