Srpska pravoslavna crkva 20. oktobra proslavlja Svete mučenike Sergija i Vakha, praznik koji je u našem narodu poznat kao Srđevdan. Ovi veliki hrišćanski stradalnici bili su rimski dostojanstvenici i ugledni vojni zapovednici na dvoru cara Maksimijana, ali su zemaljsku slavu ostavili radi vernosti Gospodu Isusu Hristu.
Car ih je poštovao zbog njihove mudrosti, hrabrosti i odanosti u službi. Međutim, kada je saznao da su hrišćani i da odbijaju da se poklone idolima, naredio je da im oduzmu sva zvanja i počasti. Obučeni su u ženske haljine, stavljeni su im gvozdeni obruči oko vrata i provedeni su ulicama kako bi bili izloženi poruzi naroda.
Sergije i Vakho nisu se odrekli Hrista ni kada im je car obećao povratak na ranije položaje i još veće počasti. Otvoreno su ispovedili da služe živom Bogu, a ne nemim idolima. Zbog toga su u okovima poslati na Istok, kod namesnika Antioha, nekadašnjeg čoveka koji je upravo zahvaljujući njihovom zauzimanju stekao visoki položaj.
Vakho je posle svirepog mučenja preminuo od zadobijenih rana. Njegovo telo bilo je izbačeno izvan grada, ali su ga hrišćani tajno uzeli i dostojno sahranili. Prema žitiju, on se potom javio Sergiju u svetlosti i ohrabrio ga da istraje u stradanju, najavljujući mu nebesku nagradu.
Sergiju su obuli gvozdene sandale ispunjene oštrim ekserima i primorali ga da tako hoda pred namesnikovim kočijama. I pored strašnih bolova, on se molio i pevao psalme. Predanje govori da mu je tokom noći anđeo iscelio noge, ali je mučitelj naredio da ga ponovo izlože istim mukama.
Pošto nije pristao da se pokloni idolima, Sveti Sergije osuđen je na smrt. Pre pogubljenja zatražio je vreme za molitvu, a zatim je mirno priklonio glavu pod mač. Na mestu njegovog stradanja kasnije je podignut hram, u koji su prenete njegove netljene i miomirisne mošti.
Sveti Sergije i Vakho ostali su primer prijateljstva, odanosti i vere koja se ne menja ni pred slavom ni pred pretnjom smrti. Srđevdan nas podseća da su čast i moć prolazne, dok vernost Bogu i istini ostaje večna.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
