Nekadašnja šljunkara u selu Šalincu, desetak kilometara od Smedereva, danas je jedno od najpopularnijih mesta za osveženje tokom vrelih letnjih dana. Šalinačko jezero nastalo je 1973. i 1974. godine, tokom velike akcije iskopavanja šljunka za potrebe izgradnje stambenih objekata, a iskopanu jamu ubrzo su ispunile podzemne vode i voda iz dunavskih rukavaca. Ono što je počelo kao divlja plaža vremenom je preraslo u uređeno kupalište sa šljunčanom obalom i kafe-barom na samoj plaži, koje Smederevci i njihovi gosti sve češće biraju umesto Dunava.
Voda je čista, a trave i alge deluju kao prirodni prečišćivači, pa lokalno stanovništvo tvrdi da je kupanje potpuno bezbedno. Tokom sezone jezero privlači porodice koje traže jeftiniju alternativu moru, dok se u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima mogu videti i pecaroši. Među ulovima su šaran, amur, štuka i druge vrste riba, a starije priče govore o somovima i amurima teškim i po tridesetak kilograma. Jezero se koristilo i za ronjenje – ronioci su ranije nailazili na potopljeni ponton, limeni čamac, sitnu ribu i slatkovodne rakove.
Posebnu vrednost ovom lokalitetu daje i neposredna blizina Šalinačkog luga, spomenika prirode koji predstavlja najveći i najstariji očuvani kompleks šuma hrasta lužnjaka i poljskog jasena u centralnoj Srbiji. Na površini od oko 19 hektara rastu stabla stara od 200 do 300 godina, a ovo područje stanište je brojnih ptica. Posebno je zanimljivo gnežđenje sove kukuvije u dupljama drveća. Lug je krajem 2025. godine dobio status zaštićenog dobra od nacionalnog značaja, što ovaj kraj čini još zanimljivijim za izletnike i ljubitelje prirode.
Za one koji planiraju posetu, Šalinačko jezero lako je dostupno iz Smedereva, a posetioci ga mogu obići u bilo koje doba dana. Kombinacija plaže i obližnjeg luga čini ga privlačnim odredištem za jednodnevni izlet. Od bagera do letnjeg hita – ovaj lokalitet pokazuje kako ljudska aktivnost ponekad može stvoriti mesto koje generacije rado posećuju.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
