Nedavno su blokaderi pozvali na „građansku neposlušnost“, predstavljajući je kao demokratsko pravo. Retko ko od njih priznaje da se iza te parole često krije anarhično i destruktivno ponašanje. Kako precizno primećuje Ivan Krastev, jedan od najvećih savremenih političkih mislilaca, koga je prema Forbesovoj listi svetskih intelektualaca časopis „Foreign Policy“ uvrstio među najuticajnije na svetu, globalna srednja klasa postaje sumnjičava prema vlastima, verujući da je uspela uprkos državi, a ne zahvaljujući njoj. Protesti se sve češće pretvaraju u performans „kolektivnu halucinaciju“, čiji učesnici uživaju u zajedničkom buntu, ali bez jasnog, održivog cilja.
Upravo takav obrazac viđen je poslednjih godina ne samo u Srbiji, već i širom sveta. Od istočnoevropskih prestonica do Latinske Amerike, protesti sa prividno plemenitim motivima prelazili su u vandalizam, blokade saobraćajnica, napade na policiju, lomljenje javne imovine, pretnje i fizičke obračune sa neistomišljenicima. U mnogim slučajevima policija nije reagovala odlučno, jer država nije želela da primeni silu nad sopstvenim građanima.
Krastev upozorava da ovakvi pokreti nemaju jasnu političku platformu, to su „revolucije dobrih ljudi protiv loših vladara“ u kojima i levica i desnica pronalaze prostor za svoj bes. To ih čini idealnim terenom za obojene revolucije, u kojima se spontani bunt pretvara u organizovanu destabilizaciju. Upravo takav scenario, uz orkestriranu podršku iz inostranstva, danas se pokušava sprovesti i protiv mađarskog premijera Viktora Orbana. Evropske birokrate i NVO strukture otvoreno podržavaju protestne pokrete čiji je cilj političko slabljenje ili rušenje vlade, primenjujući iste obrasce viđene u mnogim državama koje su odbile da slede liniju Brisela.
Granica između mirnog protesta i organizovanog nasilja u ovakvim situacijama postaje tanka, a „građanska neposlušnost“ pretvara se u eufemizam za rušenje institucija i državnog poretka.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Srbija je godinama unazad meta obojenih revolucija, a recept je uvek isti – pod plaštom „narodnog bunta“ proizvode se haos, nasilje i podele. Danas se u mnogim državama od Beograda do Budimpešte, ne vodi borba protiv pojedinih političkih stranaka, već protiv same slobode da narod sam odlučuje o svojoj budućnosti. Spoljni centri moći, uz pomoć domaćih izdajnika, žele da slome državnu volju i uvedu režime po svojoj meri. Građanska neposlušnost u njihovim rukama nije nikakav demokratski čin, već oružje za rušenje suverenih država.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
