Sveti sveštenomučenik Avtonom bio je episkop u Italiji za vreme rimskog cara Dioklecijana. Kada je počeo veliki progon hrišćana, napustio je Italiju i otišao u Vitiniju, gde je nastavio da propoveda Jevanđelje, obraća neznabošce i podiže hrišćanske zajednice.
Po Božjem ukazanju zaustavio se u mestu Soreos, gde ga je primio gostoljubivi Kornilije. U njegovom domu Sveti Avtonom je propovedao Hrista, krštavao novoprosvećene i privodio sve više ljudi veri. Kada kuća više nije mogla da primi okupljene vernike, podigao je crkvu posvećenu Svetom arhangelu Mihailu, a Kornilija najpre rukopoložio za đakona, zatim za sveštenika i na kraju za episkopa.
Svetitelj je potom propovedao u Likaoniji, Isavriji, Klavdiopolju i drugim krajevima Male Azije. Njegovim trudom mnogi ljudi napustili su idolopoklonstvo i primili hrišćanstvo. Posebno mnogo vernika stekao je u mestu Limna, čiji su stanovnici bili odani neznabožačkim običajima. Kada su tamošnji hrišćani srušili idolski hram, neznabošci su odlučili da se osvete Svetom Avtonomu.
Saznavši da će svetitelj služiti Svetu liturgiju u crkvi Svetog arhangela Mihaila, velika grupa naoružanih neznabožaca iznenada je napala hram. Vernike su rasterali, a Svetog Avtonoma nemilosrdno ubili u svetom oltaru. Dok je prinosio Bogu beskrvnu žrtvu, i sam je postao krvava žrtva za Hrista. Njegovo telo, zatrpano kamenjem, pronašla je đakonisa Marija i časno ga sahranila.
Mnogo godina kasnije nad njegovim grobom podignuta je crkva. Kada je ona vremenom porušena i mesto groba zaboravljeno, svetitelj se u snu javio carskom telohranitelju Jovanu i naredio mu da na tom mestu sagradi novi hram. Prilikom radova pronađene su njegove potpuno netruležne mošti, od kojih su počela da se događaju brojna čudesa i isceljenja.
Blaženi Simeon Metafrast svedočio je da su telo, lice, kosa i trepavice Svetog Avtonoma ostali netaknuti uprkos proteklim vekovima. Tako je Gospod proslavio svog vernog služitelja, koji je život proveo šireći Jevanđelje, a mučeničku smrt primio kraj oltara kojem je služio.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
