Miro Glavurtić, svestrani umetnik i jedan od osnivača beogradske umetničke grupe Mediala, rođen je na današnji dan, 5. septembra 1932. godine, u Škaljarima kod Kotora. Bio je slikar, književnik i teoretičar umetnosti, čije je stvaralaštvo zauzelo posebno mesto u srpskoj istoriji umetnosti.
Mediala je okupljala beogradske stvaraoce koji su krajem pedesetih godina spajali tradicionalno slikarstvo sa fantastikom, nadrealnim prizorima i savremenom tehnologijom. Suprotstavljala se modernizmu i komunističkoj ideologiji, zagovarajući povratak veštini starih majstora i svojevrsnu „novu renesansu“. Među njenim članovima bili su Leonid Šejka, Olja Ivanjicki, Vladan Radovanović, Milić od Mačve, Dragoš Kalajić, Milovan Vidak i Ljuba Popović.
Glavurtić je sa Šejkom osnovao grupu, bio njen glavni teoretičar i osmislio njen naziv. Reč „med“ označavala je slast i rajsko blaženstvo, a „ala“ zmaja, gorčinu i pakao. Njihov spoj izražavao je jedinstvo suprotnosti na kojem je počivala poetika Mediale, predstavljena na prvoj izložbi „Medijalna istraživanja“ 1958. godine.
Potičući iz porodice žandarmerijskog oficira Kraljevine Jugoslavije, Glavurtić je odrastao uz oca Vicka, opredeljenog monarhistu, i majku poreklom iz Paštrovića. Sopstveni umetnički opus nedvosmisleno je svrstavao u srpsko likovno stvaralaštvo i istoriju umetnosti.
Bez formalnog likovnog obrazovanja postao je jedan od najboljih crtača Mediale. Tehničku školu završio je 1950. u Podgorici, kratko radio kao građevinski tehničar, a 1964. diplomirao hortikulturu na Šumarskom fakultetu u Beogradu.
U crtežima, grafikama, slikama i kolažima spajao je mitološke figure, apokaliptične pejzaže i tehnologiju. Među njegovim ciklusima su „Mona Liza i mašina“, „Izabela i zveri“, „Zver“, „Dada, Dali, Dado“ i „Kvadratura kruga“, dok je Danilo Kiš njegovu preciznost poredio sa Direrom, Vicom, Kranahom i Holbajnom.
Srbiju je napustio 1992. i preselio se u Rovinju dok Beograd je, ipak, do kraja smatrao svojom kulturnom sredinom. Poslednje godine provodio je i kod sina Ruđera u Holandiji, gde je preminuo 16. januara 2023. godine, u 90. godini, ostavljajući za sobom osoben umetnički opus i neizbrisiv trag u istoriji Mediale.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
