Samo tri godine posle osvajanja Carigrada, sultan Mehmed Drugi stigao je pred Beograd uveren da će ukloniti poslednju veliku prepreku na putu ka srednjoj Evropi. Umesto nove pobede, pred zidinama grada na ušću Save u Dunav doživeo je težak poraz koji je srušio predstavu o nepobedivosti osmanske vojske.
Opsada je počela 4. jula 1456. godine. Beograd, bio je tvrđava oblikovana još u vreme srpskog despota Stefana Lazarevića i jedan od najsnažnijih odbrambenih sistema na Balkanu. Gradsku posadu, u kojoj je bilo mnogo Srba, predvodio je Mihailo Silađi, dok je vojsku za deblokadu okupljao Janko Hunjadi. Srpski despot Đurađ Branković takođe je učestvovao u pripremama odbrane od osmanskog prodora.
Mehmed je pred grad doveo 60 hiljada vojnika, janičare, tešku artiljeriju i rečnu flotu. Topovi su danima rušili bedeme, dok su osmanski brodovi zatvorili Dunav kako bi sprečili dopremanje hrane i pojačanja. Prvi veliki preokret dogodio se 14. jula, kada je Hunjadijeva flota, uz pomoć oko 40 brodova kojima su upravljali Srbi iz Beograda, probila blokadu i otvorila put ka tvrđavi.
Odlučujući napad počeo je 21. jula uveče. Janičari su kroz porušene zidine prodrli u grad, ali su branioci zapaljivim materijalom presekli vezu između osmanskih jedinica. Na mestu nekadašnjeg pokretnog mosta, gde se tokom noći vodila najteža borba, danas se nalazi spomen-obeležje posvećeno događaju koji Beogradska tvrđava opisuje kao jednu od najslavnijih bitaka u istoriji grada.
Sledećeg dana odbrana je prerasla u protivnapad. Branioci su krenuli su na osmanske položaje, dok je Hunjadi udario na artiljeriju i zauzeo sultanove topove. Mehmed Drugi bio je ranjen, a njegova vojska primorana da napusti logor i povuče se. Opsada je završena 22. jula velikom pobedom srpskih, ugarskih i krstaških snaga.
Odbrana Beograda odložila je veliki osmanski prodor ka srednjoj Evropi, a grad je dobio naziv „bedem hrišćanstva“. Mehmed je osvojio Carigrad, ali se 1456. godine njegova velika vojska razbila pred Beogradom.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
