U podnožju planine Kakavos, nedaleko od Jerisosa i puta koji vodi prema Uranopolisu, nalazi se Kakovo – najznačajniji posed manastira Hilandara izvan Svete Gore. Metoh se prostire na oko 1.650 hektara, pretežno pod šumom, a njegova uloga vekovima je duhovna, privredna i misionarska.
Za razliku od samog Hilandara, Kakovo mogu da posećuju i žene. Zbog toga je ovaj metoh za mnoge vernice najbliže mesto na kojem mogu da osete hilandarski poredak, prisustvuju bogosluženju i prime blagoslov monaha. Sveta liturgija služi se nedeljom i praznicima, dok su gostoprimnica i manastirska prodavnica otvorene za hodočasnike i druge posetioce.
U središtu metoha nalazi se crkva posvećena Životodavnom Istočniku Presvete Bogorodice. Podignuta je u vreme arhimandrita Nikanora Hilandarca, a živopis je završen 1982. godine. Na spoljnom zidu prikazan je Hilandar iz kojeg se pruža loza Svetog Simeona Mirotočivog i stiže do Kakova. Između listova naslikana su lica dece rođene, prema predanju, molitvenim zastupništvom Svetog Simeona.
Kakovo je istovremeno i važna ekonomija Hilandara. Na imanju se nalaze maslinjaci, šume, živinarnik, veštačko jezero i ribnjak. Poseban značaj imaju pilana i savremeno opremljena stolarska radionica, u kojima se izrađuju građa, stolarija i nameštaj potrebni za obnovu Hilandara posle velikog požara iz 2004. godine. Ovde se molitveni život ne odvaja od rada, uz tišinu hrama čuju se i testere, mašine i svakodnevni poslovi manastirske ekonomije.
Prema hilandarskom predanju, jedan darodavac je u 16. veku poklonio metohu deo svog imanja u znak zahvalnosti što je, blagoslovom čudotvorne loze Svetog Simeona, dobio porod. Sećanje na taj događaj i danas se čuva u Kakovu, gde majke donose fotografije i darove zahvalnosti, dok očevi odlaze u Hilandar.
Naziv Kakovo, prema zvaničnim podacima manastira, potiče od obližnje planine Kakavos. Metoh je danas prva stanica mnogih srpskih hodočasnika na putu ka Svetoj Gori, ali i samostalno mesto molitve, rada i susreta sa hilandarskom tradicijom. U njemu nema potpune svetogorske izdvojenosti, ali se jasno oseća isti poredak: molitva, gostoprimstvo i trud za očuvanje srpske carske lavre.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
