Radoje Domanović ostao je upamćen kao jedan od najznačajnijih srpskih pisaca i satiričara s kraja 19. i početka 20. veka. Preminuo je na današnji dan, 17. avgusta 1908. godine, u Beogradu, sa samo 35 godina, nakon što mu je tuberkuloza ozbiljno narušila zdravlje. Svojim delima otvoreno je kritikovao vlast, lažno rodoljublje, građansku servilnost i korupciju u društvu.
Rođen je 16. februara 1873. u Ovsištu kod Topole, u porodici seoskog učitelja. Posle osnovne škole u Jarušicama i gimnazije u Kragujevcu, studirao je istoriju i filologiju na Velikoj školi u Beogradu. Prve pripovetke o životu u selima i malim gradovima pisao je još tokom studija.
Srpski jezik i istoriju predavao je u gimnazijama u Pirotu, Vranju i Leskovcu. Kao protivnik režima Obrenovića više puta je premeštan i otpuštan iz državne službe, što je dodatno oblikovalo njegov kritički odnos prema vlasti.
Posle Majskog prevrata 1903. razočaralo ga je odsustvo suštinskih promena, zbog čega se sve više povlačio u boemski život. Od 1905. do smrti radio je kao šef odeljenja korektora Državne štamparije u Beogradu i uređivao satirični list „Stradija“, kritikujući mane starog i novog režima.
Od realističkih pripovedaka stigao je do moderne alegorijske satire. Dela „Stradija“, „Vođa“, „Danga“, „Mrtvo more“ i „Kraljević Marko po drugi put među Srbima“ ostala su snažne slike slepog poslušništva, političkog licemerja i nacionalnog samozavaravanja. Umro je siromašan, razočaran i usamljen, ostavivši nekoliko desetina pripovedaka i trajni primer pisca koji je satirom branio razum i ljudsko dostojanstvo.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
