Srpski Most zatražio je od Ministarstva spoljnih poslova Švedske dokumentaciju na kojoj Stokholm zasniva svoju politiku. Zvanični odgovor: nijedan dokument obuhvaćen zahtevom nije pronađen.
Institut za dijalog, dijasporu i inovacije Srpski Most uputio je tokom jula Ministarstvu spoljnih poslova Kraljevine Švedske konkretna pitanja o položaju Srba na Kosovu i Metohiji i primeni principa međunarodnog prava koje Švedska javno zastupa.
Pitanja su se odnosila na sprečavanje povratka srpskih sudija, tužilaca i pravosudnog osoblja, neispunjene obaveze iz dijaloga Beograda i Prištine, pravnu sigurnost srpskog stanovništva i kriterijume prema kojima se sistemski pritisak na srpske institucije proglašava unutrašnjim pitanjem Prištine.
Odgovori Ministarstva bili su politički, ali bez konkretne pravne i analitičke podloge. Stokholm se pozvao na stavove Evropske službe za spoljne poslove, proces normalizacije i Ohridski okvir, dok je pitanje pritiska na srpske institucije svrstano među unutrašnja pitanja Prištine.
Zbog toga je Srpski Most, koristeći švedsko ustavno pravo na pristup javnim dokumentima, zatražio kompletnu službenu dokumentaciju Ministarstva za period od 1. januara do 30. jula 2026. godine.
Zahtev je obuhvatio analize, terenske izveštaje, bezbednosne procene, evidencije o proizvoljnim hapšenjima i ugrožavanju imovine Srpske pravoslavne crkve, kao i prepisku sa EEAS-om, EULEX-om i diplomatskim predstavništvima u Beogradu i Prištini.
Dana 3. avgusta, u predmetu *UD2026/11831*, Ministarstvo spoljnih poslova Švedske zvanično je odgovorilo da nije pronađen nijedan dokument koji odgovara postavljenom zahtevu. Ministarstvo se, dakle, nije pozvalo na poverljivost ili diplomatsku tajnu, već je saopštilo da tražena dokumentacija ne postoji u njihovoj evidenciji.
Time se otvara ozbiljno pitanje: na osnovu kojih činjenica, pravnih analiza i terenskih procena Švedska oblikuje svoju politiku prema Srbima na Kosovu i Metohiji?
Ako resorno ministarstvo ne poseduje dokumentaciju obuhvaćenu ovako precizno definisanim zahtevom, onda mora objasniti ko procenjuje položaj Srba, koje pokazatelje koristi i na osnovu čega podržava odluke koje neposredno utiču na njihovu bezbednost i prava.
Švedska svoj međunarodni autoritet gradi na vladavini prava, zaštiti manjina i institucionalnoj odgovornosti. Upravo zato ista merila moraju važiti i kada je reč o Srbima. Pravo na pravično suđenje, verske slobode i zaštita kulturne baštine ne mogu zavisiti od političke podobnosti žrtve.
Srpski Most najavio je podnošenje formalnog zahteva za preispitivanje postupka i uvid u način na koji je izvršena pretraga arhive. Od Ministarstva će biti zatraženo i precizno objašnjenje gde se nalaze analitičke osnove na kojima počivaju javno izneti stavovi Stokholma.
Svi odgovori i službeni zapisnici biće predstavljeni javnosti.
Ne tražimo privilegije za srpski narod, već jednaku primenu principa koje Švedska sama zastupa. Ako se politika zasniva na vladavini prava, iza nje moraju stajati dokumenti, činjenice i institucionalna odgovornost“, poručio je Aleksandar Spasić, direktor Srpskog Mosta.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
