Sveta Efimija rođena je i vaspitana u Halkidonu, a postradala je 304. godine, tokom progona hrišćana pod carem Dioklecijanom. Zbog nepokolebljivog ispovedanja Hrista bila je izložena teškim mukama, ali se nije odrekla vere. Njene mošti kasnije su položene u hramu u Halkidonu, u kojem je vek i po kasnije održan Vaseljenski sabor.
Povod za sazivanje Sabora bilo je učenje aleksandrijskog patrijarha Dioskora i carigradskog arhimandrita Evtiha, prema kojem je u Gospodu Isusu Hristu postojala samo jedna, božanska priroda. Nasuprot tome, pravoslavni oci ispovedali su da je Hristos jedna ličnost u dve prirode – božanskoj i čovečanskoj, bez mešanja i razdvajanja. Saboru je prisustvovalo oko 630 svetih otaca.
Kako se rasprava dugo nije završavala, carigradski patrijarh Anatolije predložio je da obe strane napišu svoja ispovedanja vere i polože ih u kivot sa moštima Svete Efimije. Grobnica je zapečaćena carskim pečatom, a učesnici Sabora proveli su tri dana u strogom postu i molitvi.
Kada je kivot otvoren, pravoslavno ispovedanje pronađeno je u desnoj ruci svetiteljke, dok je spis protivnika pravoslavnog učenja ležao pod njenim nogama. Prema crkvenom predanju, Sveta Efimija pružila je svitak patrijarhu kao da je živa. Posle ovog čuda mnogi neodlučni prihvatili su odluku Sabora, dok je monofizitsko učenje osuđeno.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
