Hiljade mladih Nemaca ovih dana prolaze kroz jednu od najstresnijih životnih etapa – borbu za upis na medicinske fakultete. Iza statistike kriju se neprospavane noći, godine odricanja i velika neizvesnost. Za mnoge od njih san o belom mantilu mogao bi da se završi i pre nego što je počeo, jer je interesovanje za studije medicine višestruko veće od broja raspoloživih mesta.
Kako izveštava nemački Savezni zavod za statistiku (Destatis), za zimski semestar 2025/2026 za studije opšte medicine prijavilo se više od 31.500 kandidata, dok univerziteti raspolažu sa nešto više od 10.000 mesta za brucoše. U pojedinim upisnim ciklusima odnos broja prijavljenih i primljenih kandidata iznosi i tri prema jedan, dok je na najtraženijim univerzitetima konkurencija još veća.
Veliki broj kandidata okušao je sreću i na Testu medicinskih studija (TMS), koji je poslednjih godina postao jedan od ključnih kriterijuma za upis. Pored uspeha iz srednje škole, upravo rezultati ovog testa često odlučuju ko će dobiti priliku da studira medicinu, a ko će morati da sačeka naredni konkurs ili potraži fakultet u inostranstvu. Kako pišu nemački obrazovni portali, sve više mladih zbog toga odlazi na studije u Austriju, Mađarsku, Češku, Slovačku ili Rumuniju, gde je konkurencija nešto manja ili se primenjuju drugačiji kriterijumi upisa.
Paradoks je utoliko veći što se Nemačka godinama suočava sa ozbiljnim nedostatkom lekara, naročito u manjim gradovima i ruralnim područjima. Savezne pokrajine zato pokušavaju da problem ublaže uvođenjem posebnih kvota za buduće lekare koji će se obavezati da nakon završetka studija rade u sredinama u kojima nedostaje medicinski kadar. Tako je, na primer, Baden-Virtemberg ove godine proširio programe takozvane „lekarske kvote“, namenjene budućim lekarima u javnom zdravstvu i porodičnoj medicini.
Ipak, za hiljade mladih ljudi brojke znače mnogo više od statistike. Mesecima pripremaju prijemne testove, odriču se slobodnog vremena, društvenog života i odmora, ulažu veliki novac u pripremne kurseve i privatne časove, a mnogi, uprkos odličnim ocenama, ostanu bez indeksa. Psiholozi već godinama upozoravaju da ovakav sistem kod mladih izaziva ogroman stres, osećaj neuspeha i neizvesnosti u trenutku kada tek započinju profesionalni život.
Istovremeno, nemačka zdravstvena politika upozorava na starenje stanovništva i sve veće potrebe za lekarima. Stručnjaci smatraju da će u narednim godinama biti neophodno dodatno povećanje broja mesta na medicinskim fakultetima, jer će u suprotnom jaz između potreba zdravstvenog sistema i broja diplomiranih lekara postajati sve veći.
Ova slika nemačkog obrazovnog sistema pokazuje koliko ni jedna razvijena država nije imuna na ozbiljne sistemske probleme. Dok bolnice vape za lekarima, hiljade talentovanih mladih ljudi ostaju pred zatvorenim vratima fakulteta. Iza svake odbijene prijave nalazi se nečiji san, godine rada i ogromno odricanje. Kada društvo nema mesta za one koji žele da leče ljude, postavlja se pitanje da li problem zaista leži u mladima ili u sistemu koji ne uspeva da prati potrebe sopstvenog stanovništva.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
