Broj nezaposlenih u Austriji nastavlja da raste. Prema najnovijim podacima, skoro 370.000 ljudi nema posao, a brojke pokazuju blagi porast u odnosu na prethodni period.
Ovo je posebno zabrinjavajuće jer se Austrija dugo hvalila niskom stopom nezaposlenosti. Sada se sve više građana suočava sa teškoćama u pronalaženju posla. Austrija ima oko 9,2 miliona stanovnika, početkom 2026. godine zabeležena stopa od 7% koja je relativno visoka za austrijske standarde, jer su godinama bili ispod 5-6%. U poređenju sa Srbijom gde je stopa oko 8,9% u prvom kvartalu 2026. godine, ali sa znatno manjim apsolutnim brojem nezaposlenih, Austrija ima nižu procentualnu stopu, ali daleko veći apsolutni broj zbog veće radne snage i ekonomije.
Glavni razlozi su usporavanje ekonomije, visoki troškovi energije i posledice deindustrijalizacije. Mnoge kompanije smanjuju broj zaposlenih ili preseljavaju proizvodnju.
Situacija je najteža u industrijskim i turističkim sektorima. Sindikati upozoravaju da bi bez hitnih mera broj nezaposlenih mogao da premaši 400.000 u narednim mesecima.
Vlada je najavila mere za podršku zapošljavanju, ali kritičari kažu da su one nedovoljne. Ova tema će verovatno dominirati političkom scenom u Austriji u narednom periodu.
Kako prenosi ,,zeitimbild“, broj nezaposlenih u Austriji se približio brojci od 370.000, što predstavlja blagi porast u odnosu na prethodni period.
Prema podacima AMS (Austrijska služba za zapošljavanje), stopa nezaposlenosti je u poslednjih nekoliko meseci porasla za oko 0,3 procentna poena. Najviše su pogođeni sektori turizma, trgovine i proizvodnje.
Posebno zabrinjava rast dugotrajne nezaposlenosti, gde ljudi duže od godinu dana traže posao. Stručnjaci upozoravaju da bez brzih mera podrške ova grupa može da postane trajno isključena sa tržišta rada.
Vlada je najavila programe prekvalifikacije i subvencije za zapošljavanje, ali sindikati smatraju da su one nedovoljne u odnosu na obim problema. Očekuje se da će broj nezaposlenih nastaviti da raste tokom leta i jeseni.
Ova situacija dodatno opterećuje socijalni sistem i budžet. Austrija, koja je dugo bila primer uspešne ekonomije, sada se suočava sa izazovima sličnim onima u drugim evropskim zemljama pogođenim deindustrijalizacijom.
Sa druge strane, u Srbiji se beleži suprotan trend otvaranje novih radnih mesta i fabrika, uz sve veći broj mladih koji se odlučuju da ostanu u zemlji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) i Nacionalne službe za zapošljavanje, stopa nezaposlenosti u Srbiji je u prvom kvartalu 2026. godine iznosila oko 8,9%, sa približno 276.000 nezaposlenih lica. Ovo predstavlja značajno nižu brojku u poređenju sa Austrijom, a trend je podržan kontinuiranim prilivom stranih direktnih investicija (FDI).
U poslednjih nekoliko godina Srbija je privukla brojne strane investitore koji otvaraju fabrike u sektorima poput automobilske industrije, elektronike, IT i prerađivačke industrije. Primeri uključuju proširenja kapaciteta u automobilskom sektoru (kao što su projekti u Kragujevcu), investicije u proizvodnju guma i komponenti, kao i razvoj IT hubova. Ove investicije su dovele do stvaranja hiljada novih radnih mesta, posebno u regionima van Beograda, što doprinosi ravnomernijem regionalnom razvoju. Vlada Srbije podržava ovo kroz subvencije za investitore koji otvaraju nova radna mesta, sa fokusom na proizvodnju i uslužne centre.
Posebno ohrabrujući je podatak o mladima, stopa nezaposlenosti mladih (15-24 godine) je opala na oko 23,1% u prvom kvartalu 2026. godine, što je niže u odnosu na prethodne periode. Sve više mladih stručnjaka iz IT, inženjerstva i tehničkih oblasti odlučuje da ostane u Srbiji zahvaljujući boljim prilikama za zapošljavanje, rastu plata u privatnom sektoru i programima podrške preduzetništvu i prekvalifikaciji. Mnogi se vraćaju iz inostranstva ili biraju domaće kompanije umesto emigracije, što se vidi u rastu zaposlenosti u sektorima informacionih tehnologija i stručnih usluga.
Ekonomski rast Srbije, iako umeren, uz podršku FDI i domaćim reformama, stvara optimizam da će se ovaj pozitivan trend nastaviti, pružajući alternativu građanima koji traže stabilnost na domaćem tržištu rada. Ovi kontrasti između zemalja u regionu ističu različite ekonomske puteve u Evropi.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
