U maloj švajcarskoj opštini Hedingen, nedaleko od Ciriha, roditelji jedne učenice pokrenuli su pravnu bitku koja je stigla do Saveznog vrhovnog suda Švajcarske. Povod je odluka škole da njihovu ćerku rasporedi u polugrupu u kojoj se nalazi samo još jedna devojčica i čak 11 dečaka. Roditelji smatraju da takav sastav predstavlja indirektnu diskriminaciju i narušavanje načela ravnopravnosti. Slučaj, koji je već izazvao veliku pažnju švajcarske javnosti, mogao bi da postane presedan za buduće formiranje školskih odeljenja širom zemlje.
Prema izveštajima švajcarskih medija, među kojima su ,,Watson“ i lokalni ,,Affolter Anzeiger“, u generaciji osnovne škole u Hedingenu nalazi se ukupno 28 dečaka i 15 devojčica raspoređenih u četiri paralelna odeljenja. Međutim, jedna polugrupa formirana je sa izrazito neuravnoteženim odnosom polova – 11 dečaka i dve devojčice. U toj grupi učenici zajedno pohađaju osam časova nedeljno.
Roditelji učenice odmah su reagovali i zatražili preispitivanje odluke, smatrajući da njihovo dete može biti stavljeno u nepovoljan položaj u sredini u kojoj je gotovo potpuno brojčano nadjačano. Okružno veće u Afolternu presudilo je u njihovu korist u avgustu 2025. godine, ocenivši da postoji dovoljno prostora za preraspodelu učenika. Upravni sud u Cirihu kasnije je stao na stranu škole, uz obrazloženje da uprava ima pravo da prilikom raspoređivanja učenika prednost da već postojećim prijateljskim grupama i ustaljenim zajednicama, te da nije došlo do diskriminacije jer su sva deca tretirana prema istim pravilima.
Škola svoju odluku brani tvrdnjom da je dobrobit dece bila osnovni kriterijum i da su poštovani svi zakonski i pedagoški standardi. Sa druge strane, roditelji tvrde da se ponašanje njihove ćerke značajno promenilo nakon raspoređivanja u novu grupu. Majka navodi da je devojčica ranije bila otvorena, društvena i puna samopouzdanja, dok je danas znatno povučenija i zatvorenija. Kao dodatni argument navode i primedbe nastavnika o problemima sa disciplinom, poštovanjem pravila i međusobnom komunikacijom među učenicima u toj grupi.
Stručnjak za pitanja ravnopravnosti Suzane Nef upozorava da izrazito neuravnotežen odnos dečaka i devojčica može da utiče na osećaj pripadnosti, samopouzdanje i aktivno učešće dece u nastavi. Prema njenim rečima, pripadnici manjinske grupe često se teže uključuju u zajedničke aktivnosti i ređe spontano iskazuju svoje mišljenje, bez obzira na to da li je reč o devojčicama ili dečacima.
Roditelji su zbog toga nastavili pravnu borbu pred Saveznim sudom, čija bi odluka mogla da ima dalekosežne posledice po obrazovni sistem Švajcarske. Ukoliko najviša sudska instanca zaključi da je došlo do indirektne diskriminacije, škole širom zemlje mogle bi ubuduće mnogo više da vode računa o rodnoj ravnoteži prilikom formiranja odeljenja.
Posmatrano iz šire perspektive, slučaj iz Hedingena pokazuje da se i u razvijenim evropskim državama ozbiljno raspravlja o tome kako školsko okruženje utiče na razvoj dece. Pitanje nije samo administrativno, već se tiče osećaja pripadnosti, jednakih mogućnosti i stvaranja podsticajnog ambijenta za učenje. Odluka Saveznog suda mogla bi da postavi nove standarde u oblasti obrazovanja i da otvori širu raspravu o tome kako uskladiti praktične potrebe škola sa principima ravnopravnosti i zaštite interesa svakog deteta.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
