Evropski parlament usvojio je odluku kojom će od 2028. godine određene namirnice dobijene novim genomskim tehnikama moći da se prodaju u supermarketima širom Evropske unije bez posebne oznake na pakovanju. Prema izveštaju nemačkog javnog servisa ZDF, reč je o biljkama kod kojih su izvršene male i precizne promene u DNK, slične onima koje mogu nastati prirodnim putem ili klasičnim oplemenjivanjem. Ova odluka uvodi podelu genetski modifikovanih proizvoda u dve kategorije i značajno ublažava dosadašnja pravila za jedan njihov deo, dok kritičari upozoravaju da potrošači ostaju bez važnih informacija.
Nove genomske tehnike, poznate pod skraćenicom NGT, omogućavaju ciljano uređivanje gena biljaka pomoću savremenih alata poput tehnologije CRISPR/Cas. Prema novim pravilima, za takozvane NGT1 biljke, kod kojih su promene ograničene i slične prirodnim mutacijama, više neće biti obavezna procena rizika po životnu sredinu niti posebno obeležavanje proizvoda na tržištu. Oznaku će morati da nosi samo seme, dok se ukida i obaveza praćenja kompletnog lanca snabdevanja. Za NGT2 kategoriju, koja podrazumeva složenije genetske izmene ili unošenje gena iz drugih vrsta, ostaju na snazi postojeća stroga GMO pravila, uključujući punu proceduru odobravanja i obavezno označavanje.
Odluka je rezultat višegodišnjih rasprava i pregovora između Evropskog parlamenta, Saveta Evropske unije i Evropske komisije. Preliminarni politički dogovor postignut je krajem 2025. godine, dok je konačno usvajanje usledilo 17. juna ove godine na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta. Tokom procesa odlučivanja do izražaja su došla različita viđenja među državama članicama. U Nemačkoj su se, na primer, resori nadležni za privredu i nauku zalagali za liberalizaciju pravila, dok je ministarstvo zaduženo za zaštitu životne sredine upozoravalo na moguće posledice. Organska proizvodnja u Evropskoj uniji i dalje ostaje zatvorena za biljke nastale ovim tehnikama.
Pristalice novih pravila tvrde da će ona ubrzati razvoj biljnih sorti otpornijih na sušu, bolesti i štetočine. Očekuje se da bi takve biljke mogle da obezbede veće prinose uz manju upotrebu pesticida i đubriva, što bi poljoprivredi pomoglo da se lakše prilagodi klimatskim promenama. Zagovornici takođe smatraju da bi evropske kompanije na ovaj način mogle da ostanu konkurentne u odnosu na proizvođače iz drugih delova sveta, gde se slične tehnologije već uveliko koriste.
Sa druge strane, ekološke organizacije i udruženja za zaštitu potrošača oštro kritikuju usvojene izmene. Oni upozoravaju da ukidanje obeležavanja i sistema praćenja može otežati kontrolu eventualnog mešanja genetski uređenih biljaka sa konvencionalnim i organskim usevima. Dodatnu zabrinutost izaziva pitanje patenata, jer bi velike agrotehnološke kompanije mogle da steknu ekskluzivna prava nad novim sortama, što bi, prema mišljenju kritičara, moglo da ugrozi manje proizvođače semena i doprinese smanjenju biološke raznovrsnosti.
Odluka Evropskog parlamenta otvara novu fazu rasprave o budućnosti poljoprivrede, bezbednosti hrane i pravima potrošača. Dok jedni u njoj vide tehnološki napredak i odgovor na klimatske izazove, drugi upozoravaju da se smanjuje transparentnost i pravo građana da budu potpuno informisani o poreklu hrane koju kupuju. Debata o tome gde treba povući granicu između naučnih inovacija i prava potrošača da znaju šta se nalazi na njihovoj trpezi tek ulazi u novu, još intenzivniju fazu.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
